Учитељ

471

фрагменти из уређења основних школа у прошлости,

·— Наставак —

Наредба Кнеза Милоша од 5. фебруара 1827. год. Ме 124—1827 год. кКОЈОМ ЗАПОВЕДА ДА СВИ БУГАРИ, ГРЦИ И ЦИНЦАРИ

у БЕОГРАДУ МОРАЈУ СВЕТКОВАТИ СВ. САВУ, КАО ЗАШТИТНИКА ШКОЛА. (у делов. протоколу)

„Дато објавленије за обшчество Београдско, овим начином: Сматрајући на светињу закона духовни и грађански и на дужност христијанску, такове точњејше и совјестњејше набљудавати, а видећи немали непоредак, право разстројство и обезобратеније у обшчеству Београдском како и Грађанском, тако и у духовном смислу, желим по начину Европејском, установити у истом обшчеству оно страхопочитаније к законима, чега ради уређујем следеће:

1. Недељом и царским празником да има сваки христијанин, восточног. веропсповеданија у цркву ићи и божествену службу са сваким благовјенијем от почетка до конца слушати, и — само по совршенију све дућане своје отворити, и трговати. Који би се нашао, да у цркву у речене дане не би дошао, или дућан свој пре совршенија божествене службе отворио, онај ће не сама глобу цркви платити, но п апсом и телесном казнију каштигован бити. Једина болест или отсуствовање овога. пли онога члена обшчества поменутог .ослобођава от дужности доћи у цркву. –

9, Нико да се неусуди, под капом илн фесом ући у цркву или ес њима на глави у цркви стајати, кромје они, којима устави пцрковни то дозвољавају. |

8. Ником није слободно, изпекивати од свештеника да му се у цркви другим језиком служи, кромје земаљским сербеким. Који би зажелио, да му се другим језиком служи, да му је дозвољено оеобену капелу сазидати и посредством епископа осветити, у њој свештеника из своје земље и свог језика држати и својим језиком божије тајне извршивати; у садашњој београдској цркви не може се другим језиком служити ни појати, него сербским језиком.

4. Сваки да има у празнике земаљске, какоти на дан Св. Саве, на Видов дан, у дане правнованија спомена краљева сербски, у цркву ићи, и да исте подобно Орбима славити, био он Грк, био Цинцарин, био Бугарин, само ко је восточног вероисповеданија.

5. Ни један од учитеља Београдски, да се силом не Грчи,