Учитељ

489

пиротском округу и брдовитом делу врањског округа уз границу до Власине и Криве Феје. Приближна му је граница: са севера Грлишка Река; са запада пруга што везује: Тупижницу, Сићево, Суву Планину, Пусту Реку, Власину (до извора) и даље узаним појасом до Криве Феје; са истока је бугарска граница.

Специјалне су особине овога говора, поред напред поменутих општих особина;

1) Чување старога српског самогдласнога л: в лна (књиж. вуна), слза (књиж. суза), С л нце, жлт, жли а (књиж. жуња), Жлне (име села), п Лин, длжан; длбок, к ЛЕ (књиж. кук), клчина (књ. кучине), бла (ст. срп. блха; књ. буха), јаблка (књ: јабука), клнем (књ. кунем) ит.д.

2.) Умекшавање (палатализација) грлениг сугласника испред епи: руке: (1. пад. једн. рука), ноге), Ккрунке, голу ге, откин ем, киша (или Киша), клсело (или ћ' исело), попа бањке (= банке), верпге итд.

“ 8) Сугласници дј и тј јошују се у џич место књиожевнога ћи ћу мека (књ. меда), грашка (= грађа), вепе (-- вецеј крана (= крађа), рџа (== рђа), рапа (== рађа); гаџам (== га“ ђам); очу (= хоћу), нечу (== нећу), гаче (== гаће), ноч (= ноћ), плачам (= плаћам), свеча (== евећа), унучичи (= унучићи), Божи ч (== Божић) итд. — ·

6.) Заплањски („заплањско-сврлишки“) дијалекат.

Он се говори у Заплању и западном делу сврлишког среза, Са пстока граничи се тимочко-лужничким дијалектом, а са запада приближна би граница била пруга која би везивала: Соко-Бању, Ниш, Власотинце, Сурдулицу и Криву Феју (не додирујући прва четири места с источне стране).

Његова, је специјална особина (поред напред поменутих општих особина) изговор ле“ место старога самогласника л (тезр. КЊ. у): влак (КЊ. вук), влена, длбг, жлбна, КЛЕ, МОНА жлњч, длљбина, влђаа, жлт, клљочина, итд.

в.) Јужноморавски дијалекат.

Он се граничи с истока заплањско-сврлишким говором; са севера пругом која, педује Тупижницу са Сталаћем (преко Ртња

Рик значе ги % изговорено меко скоро као ђић. ћ/ значи нешто мекше изговорено 1. Иза л чује се полугласник е разним ступњевима муклости.

собо ка