Учитељ

488

дрва), дрвана (== она дрва) — добријав човек (= овај,

добри човек), добријаш човек (= тај добри човек), добријањ човек (== онај добри човек); добрплви људи (== ови добри људи), добриши људи (= ти добри људи), добрин џи људи

(= они добри људи); добрава жена (== ова добра жена), .

добратша И (= та добра жена), добрана жена ( она добра жена); добреве жене ПЕ ове добре жене), добреше жене (== те добре жене), доб МЕ жене (= оне добре жене); доброво дрво, доброфо дрво, Д броно дрво; добрава дрва, добраша дрва, добрана А — нашијав поп (= овај наш пошт, нашијаш поп (== тај наш поп), нашијан поп (= онај наш поп) нашиви попове (попови) |-- ови наши поповиј, нашиши попове (попови) |-== ти наши поповиј, нашини попове (попови) [= они наши поповиј; нашава крава, Н ашафша крава, нашана крава; нашеве краве, нашеше краве, нашене краве; нашево дете, наше шо дете, НЕ дете; — другиј а в! син (== овај други син), ; тај други син), дру гиј ан син (== он ај други син), дру гневи синови, дру гити синови, дру гини синови и 7. Д.

6.) Губљење начипа неодређеног и прилога времена прошлог.

т.) Употреба удвојениг личних замечица (али и без тога,

као у књижевном језику): „Мене ми рече“; „Дај ми тимен!„Менми је добро“; „Мене саму да ме ти "Реб ти не добро“; „Ја сам га звал њега“ ит.д.

8) Често се избацује свеза да у времену будућем (али се

и не избацује): „Ја чу га убијем“ (поред ређега : „Ја чу да га убијем“), „Он че га најде“ (поред ређега: „Он че да га најде“); „Ми ћемо те потражимо“ (поред ређега : „Ми ћемо да те потражимо“) итд.

Дијалекти источне и јужне Србије деле се на три главна дијалекта: тимочки („пимочко-лужнички“), заплањски („затлањскосврлиштки“) п јужсноморавски дијалеката.

а.) Тимочки („тимочко-лужнички“) дијалекат.

Тимочки („ам мочко- лумснички“) дијалекала говори се: у старом књажевачком округу (бев бањског и западног дела сврлишког среза),

>

+

== меко 2, од прилике као меко изговорено ћ.

а