Учитељ

487

место књижжевнога а': дБн (кЊИЖ. дан), пе, сБи, зБл (КЊИЖ. зад), овђн, петбл „(књиж. петао), песђк, светрц, ишњл, дошњл, отишљл, прошња, опњињк, срвне (књиж сване) игд.

2.) Чување старога српског л на крају речи и на крају слога: бил (књиж. био), видел, говорил, дал, питал, продавал, бел (књиж. бео), гњил, жал (књиж. жао), ђавол, селце (књиж. седце), крилце (књиж. криоце), колци (књиж. кочеви), ралник, попеделник итд.

8.) Чува се и данас место старога српског акцента, п то: где је у књижевном језику благ (") или висок (') акценат, акценат је за један слог ближе крају; а где је у књиж. језику оштар (7) или снажан (“ ) акценат, акценат остаје на истом месту. У овим дијалектима сви су акценти, по правилу, изједначени у један општи акценат (“ или“), п све су дужине и испред и иза акцента скраћеве. Тако, говори се: село (књиж. село), жена (књиж. жена), човек (књиж, човек), висока (књ. висока), воденица (књ, воденица), Богородица (књ. Богородица), Милутин (књ. Милутин), Јелена (КЊ. Јелена); свила (књ. свила), рука (књ. рука), глава (књ. глава), венђц (књ. венац); слама (књ. слама), болес (КЊ, болест), слава (књ. слава), њива (књ. њива); злато (књ. злато). судим (књ. судим), путник (књ. путник), најпосле (књ. најпосле) итд.

4.) Губљење падежа ч њигжово описивање с предлозима. У једнини се говоре 1., 3. (ређе), 4. п 5. падеж; а у множини само 1. и 5. падеж. Сви остали падежи описују се с предлозима, при чем се у једнини увек узима 4. падеж, а у множини 1. падеж. Н.пр. 1. пад. жена, 3. пад. жене (чешће на жену), 4. пад. жену, 5: пад. жено, 1. пад. множ. жене, 5. пад. множ. жене; 2. пад. једн. на (од, до, без, код ит.д.) жену, 6. падеж једн. сас жену, 7. пад. једн. по (у, на) жену, 6. пад. мн. сас жене, 8. пад. мн. на жене итд.

5.) Употреба показнихг заменица у виду члана иза именица, придева, заменица и бројева: човекав (== овај човек), човекаш (==7тај човек), човекан (== онај човек); људиви (== ови људи), људитши (== ти људи), људини (== они људи); — женава (= ова жена), женаша (== та жена), женана (= она жена); женеве (== ове жене), жене те (== те жене), женене (= оне жене); — дрвово (== ово дрво), дрвошо (== то дрво), дрвоно (== оно дрво); дрвава (= ова дрва), дрваша (= та

' Ђ се изговара обично као мукло а с разним ступњевима муклости. 83: