Учитељ

ОНО

дили су они сами. Они су осећали да су Срби, да им треба и свој подмладак васпитати у српском духу, те да би тако спремни, боље чували и своје и Своју народност од шовинистичке најезде туђинаца. :

· Они су подизали српске школе и слали у њих своју децу, а где нису имали школе, слали су децу у српске манастире, онако исто као што су у прво време радили и многи Срби у Србији, те су их књизи учили сри. калуђери.

„У Турској постоје српске школе још од ХУШ века, када тамо није било ни једне бугарске школе, јер их тамошње становништво није тражило. Манастирске. срп. школе постојале су још од раније, управ од кад су основани ти српски манастири. Пошто су дошле до врхунца свога развијања и разграњивања, нарочито у периоду од 1830. до 1860. године, број српских школа почео је да се смањује усљед устанка српског народа у Турској, српско-турског рата и активне пропаганде Бугара, који су умели да се користе свима, овим догађајима.

Бугарске. школе уведене су у Турској тек у позније време. До 1840. год. није постојала ни једна бугарска школа у Маћедонији. У 1858. год. у Турској је било 40 српских а само 4 бугарске школе. Очевидно је, дакле, да је установљавање бугарских школа у Турској новије и да је последица епољне бугарске пропаганде, док су српске школе постојале само на тражење тамошњег становништва. Пред ерпеко-турски рат Срби су имали у Турско 158 школе“. ;

_ Овако пише о српским школама у Турској париски часопис „Аппајев ПротаНацев ећ Сопхојаттев“.

Скопска гимназија. У престоници цара. Душана, у Скопљу, била је до скора једна од најлешших и најмодернијих зграда српска гимназија, која је чинила част српском народу. У овој згради било је на науци, стану и храни скоро 200 ђака. Ова је

· зграда била снабдевена свим оним што је потребно једној модер-

ној гимназији, имала је: кабинет, богату књижницу, ђачко повориште и сву ђачку и школску опрему. Али зао дух Србинов, који је поубијао толике српске учитеље и свештенике, који је ометао сваки културни напредак српског народа у Турској царевини насрнуо је варварски и на ову зграду и 10. новембра пр. године "ова је зграда са свим намештајем изгорела. Великим пожртвовањем директора, наставника, других Срба и страних конзула спашени су само ученици.