Учитељ

924

120.000 ђака осн. школа. Од тих 120.000 могла би бар 10.000 држати овај лист тим пре што је он врло јевтин; стаје на годину свега 2 динара. Кад би оволико претплатника имао могао би не само плаћати своје трошкове, чешће излазити, доносити више илустрација и више грађе, већ и знатне приходе доносити Удружењу коме је сад веома много потребно средстава због подизања пансионата! И ако је учитељство наше о овоме потсећато и циркуларом Гл. Одбора ипак још

никаква бољег резултата. Чудна ствар! =

Ново туторство. У пројекту закона за уређење свештеничког стања стављена је између осталих одредаба које се односе на дужности свештеника у своме делокругу и та: да присуствује од времена на време предавањима веронауке у народним школама и годишњим испитима. Овом се одредбом ставља, извесно туторство учитељу које је и неоправдано и опаснс по својим последицама. Неоправдано је с тога, што се у школске ствари меша једно страно лице, које нема никакве компетенције за контролисање рада једнога стручнога човека, учитеља, који је и својом школеком спремом и подобношћу и испитима доказао да му се може потпуно поверити спрема и предавање свих наставних предмета у основној школи, па и Науке хришћинске, и што он већ има једнога контро-, лора у томе погледу који има да цени не само дидактичко-методичку страну рада учитељеког већ и његово знање и спрему у опште а то је школ. надзорник. Опасно је ово мешање страних лица у школски рад с тога, што то може бити повод још већим ЕОНИ између свештеника и УП ЕВЕ но што је то и до сад бивало.

Ми екрећемо пажњу надлежнима да за времена ову одредбу из пројекта избаце да не би узбуњивала духове у учитељству које је противу ње почело већ свој глас и на зборовима дизати а и у дневној штампи је наишла на врло

рђав пријем.

Ради објашњења. — У „Оскејекот Ојази“ од 15. јануара о. г. у рубрици „Мјезт! к“ изишао је оштар напад на тачку 2. чланка „Поуке из српског језика“, гу' којој се даје кратак појам о томе шта је српски језик. Наиме, ту се вели да српеким језиком сем Срба говоре п Хреати, „који чине засебан словенски народ; али немају свога нарочитог језика“. ;

На то је уредништво пом. листа очитало писцу и уредништву „Учитеља“ овакву буквицу:

„Рас Сапка је пе Жу. Х. 5бегапоује, Т0008е! Шојог, а игефафуо Паја их о је оуц дбиерозт! ђех 'Ккакуе ргппједђе. = МЕ зе Фапаз пе сето ртертган за пегпасот» па ромјезтекот 1 Нпомаискот роји, уес гашје џрохогијето игеди фуо „ОсЊеја“, да Нгуаџ жпади шпово фова муоуан и џпе ђтафзке 5102е, ан зуој јемк — шкада. Хека зе и Шш 57 го ији ртезђапе Штаб !“

Ми јако сажаљевамо што се уредништво „Оскејзког Ојаза“ нашло толико увређено у свом жарком родољубљу и љубави према матерњем језику; јер баш зарад поменуте оратске слоге — која је једина спасоносна идеја за одржање "оба братска народа у борби против експанзивне туђинштине = не бисмо имали разлога да у ту слогу дирамо. у

Уредништво „ОсејзКог Ојаза“ није добро разумело прави смисао онога чланка. Чланци под именом „Поуке из српског језика“, који излазе у „Учитељу“,

! Наш курзив.