Учитељ

ју љаиаје

445

А друштво се бринуло али из Београда. Шиљало је новац. Сирота баба нашла се у чуду па сама наређује сваки дан: 2 3 киле меса и све што оде да се скува чорба, купус или паприкаш. Сваки четврти дан 4 киле лоја да се скува сапун, сваки трећи дан 2 киле масти итд. А девојке су се требале научити и штедњи!

Ја сам долазила сваки дан и гледала сам расипање друштвеног новца а бар да ће вајде бити.

Девојке, што је још најгоре, говориле су ми да су оне и пре толико знале али долазе зато, што сваки дан једу меса и што имају право да оперу кошуље целе своје куће са школским сапуном. И што има машина, ма да на њој нису ништа научиле, баба није умела ни честиту кошуљу да скроји.

Дакле идеална замисао „друштва за чување здравља“ да отвори школе за домаћице остављена је на милост и немилост једне просте бабе из Параћина. А каква треба да буде учитељица те школе казаћу доцније.

Поред кувања у плану (школа нема детаљног програма). предвиђено је да и срески лекар долази и држи предавања: о нези и чувању здравља, Економ: да држи предавања о вртарству и економији. Свештеник; да да појам о вери и моралу. Учитељ: да их научи распознавању штампаних слова; да их упозна мерењем и рачуном; да им чита корисне чланке и да пази на дисциплину у школи. Срески лекар је долазио 6 пута. Економ 3 пута. Свештеник један пут а учишељ сваки дан. Сви ти наставници хонорисани су (сем свештеника кога је учитељ замењивао) са по 50 динара.

Као што се види друштво не жали новаца оно троши у кујни са расипањем а наставницима даје и хонораре. Друштво чини све за успех а успета нема. А било јеи те форме што се испит зове. -

Последњих дана шесте недеље дошао ЈЕ. Д-р Батуг