Учитељ

991 мизерног положаја, у који их је довео закон о народним школама од 1904. године, пребацивано им је од старијих учитеља да су неразмишљени, неозбиљни, да наносе углед (ваљда штете угледу») целом учитељском реду, да раде сами против себе, јер стварају нерасположење код „меро. давних ит,Д... „Отуда је с правом потекла она подвојеност на „млађе“ и „старије“, коју је потпомагао (ваљда створио, изазвао, јер пре није постојала»! и закон о народним школама својим чланом 33“. — (Овај члан закона говори о учитељским платама).

Најпре неколико речи о овој злокобној подели учитеља на млађе и старије. ;

Такве прецизне поделе нема ни у природи, ни у закону о народним школама. Она је произвољна творевина само нечија. Желели бисмо да нам се каже: где је „Рубикон“ те поделе»! Докле су то учитељи млађи, а одакле постају старији 2! То је о подели учитеља по људској природи.

И у закону о народним школама још мање има такве поделе. На против, у закону је заведена поступно све већа плата, и заведено је поступно добијање -све бољиг места према годинама. Дакле, нема нигде те подвојености већ са годинама службе расту постепено и све већа права свима учитељима.

У закону г. Новаковића и г. А. Ђорђевића било је збиља неке мале подвојености, јер, по њима прве три повишице плате биле су по 250 дин. а друге три по 300 дин. Ови закони (оба) важили су 26 година, па за тако дуго време нико од нас не направи ту поделу на млађе и старије, и ако је ње у неколико фактички и било; нити се ко сети да старијим учитељима за то подмеће какву неко. легијалност, егоизам, некакве конте и менице, нити какве задње намере у опште; а и при изради Новаковићевог закона било је старијих, политички заслужних и угледних учитеља.

На ову (к'о бајаги) законску поделу учитеља и мисле неки млавски учитељи, али, као што видимо, она је неумесна и погрешна.

Има неколико генерација Млави учитеља, који су служили као приправници по закону г. Андре Ђорђевића, који збиља имају неколико оправданих захтева, поред свих