Учитељ

567

ђивање ових појмова из којих постају: убеђења, правила, закони у животу као основи развијене воље. Па ове две радње, ми морамо пазити при саопштавању наставног традлва и ту лежи сва вештина у методу. У исто време ми видимо, да цео наш поступак или метод мора бити основан на овим психолошким радњама. Дакле, не може сваки наставник имати друкчији метод. већ мора владати један метод и то основан на овим психолошким згконима у духовном развитку наших васпитаника. Методика разликује више наставних метода, а као најглавнији су: аналитички, синтетички, генетички и хеуристички. Пошто су, нема сумње, ови методи свима нама познати, то их и није нужно опширније описивати. До: вољно је да напоменемо, да је главна сврха ових метода, да покажу којим путем треба ићи у разрађивању неког наставног предмета. А при самом раду у разрађивању неког наставног градива додају се још ова два начина или облика предавања: монолошки и дијалошки. Ако при саопштавању

наставног градива ученици мање раде, то је монолошки облик; а ако су ученици активнији, то је дијалошки облик, и он је разуме се кориснији, премда се и без онога првог. не може. Метод неки педагози називају и ток наставе, а то би било метод у ширем смислу, како они кажу, јер се у току наставе одређује правац у ком се треба кретати у саопштавању наставног градива. Но то вреди и за метод. Тако: треба пазити да се пре саопштења наставног градива прво претресе оно старо знање. код ученика; ако има грешака, оне се исправе и тим се постави добар основ новом знању, које ће се саопштавати. Треба пазити да се. ученик помоћу питања, а његовим размишљањем, доводи до извесног знања и да се тако умно развија.

У последње време помињу се код нас и тако звани културно-историски ступњеви. ИМ Бакић у својој Педагогици говорећи о генетичком методу, говори и о културно историском методу, који би постао од психогенетичког и историског метода. По том методу предавали би се историски предмети и то оним редом, како се људска култура развијала. А доказано је, да је културни развитак човечансава прошао кроз исте мене као и душевни развитак чо-

века. Па према томе поникла је мисао да наставно градиво