Учитељ

575 ПОУКЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА.

Ш ФОНЕТИКА.

16. Ћирилица.

Српски књижевни језик има тридесет слова, која иду овим редом:

а, 6, ВБ, 15 до ђ, е, ж, 3, и, 1е к, л, љ, м,

н. њ,љо шљ јр с, књ н, У ф, - ~ ц чим, ш.

Ова азбука зове се Љирилица, по имену њена проналазача, словенског апостола Ћирила!; а слова се зову ћириловска.

Треба знати да данашња ћирилица којом се Срби служе, није у свему онака како ју је Ћирило измислио. Стара ћирилица, чија су слова више угласта, сачувала се и данас код нас само у црквеним књигама; а ван црквених књига данас се употребљавају слова више заобљена, према латинским словима. Та је измена извршена за владе Петра Великог у Русији (почетком 18. века); и за разлику од старе ћирилице, која се и даље употребљавала у црквеним књигама, ова данашња ћирилица назвата је грађанском азбуком. Она је пренесена из Русије и у Србију, и употребљавала се све до Вука, који је из основа преуреди, избацивши сва непотребна, и додавши 6 нових слова: /, љ, њ, ђ, ћ, џи. Одових 6 слова нека је Вук сам измислио (љ, њ), нека су му други измислили (ђ) а нека је позајмио из старе српске (ћ) и туђих азбука (], џ). Вукова реформа азбуке имала је да издржи дугу борбу са старом грађанском азбуком — којом и сад пишу Руси и Бугари — док једва пре четрдесет година не бимн законодавним путем примљена као обавезна азбука за Србију.

Тако данас, захваљујући Вуку, имамо најсавршенију и најпростију азбуку, према начелу: један глас — једно слово; јер са данашњих 30 слова може се написати свака реч нашега књижевног језика.

1 Око овог пштања има и спора. ој