Учитељ

981

Ово бива у два случаја :'

1) Кад иза р стоји о које је постало од некадањег л.

Н. пр. гроце (читај гроце у три слога: гр-о-це; старинско грлце); тро (читај тро у два слога: тр-о; старинско трл) сасро (стар. сатрл), истро, утро, простро, потро, застро; мро. (читај мро у два слога: мр-о; старинско мрл), умро (читај у три слога: у-мр-о), изумро, обамро; прождро, (читај у три слога: про-ждр-о); продро (про-др-о); запђо (за-пр-о), упро (у-пр-о), допро (до-пр-о) итд.

2) Кад је нека реч сложена из две речи, од којих се прва (т.ј. предлог) свршава на самогласник, а друга почиње са ри иза њега стоји сугласник.

Н. пр.: зарђати (читај зарђати у четири слога: за-р-ђа-ти,) порвати се (читај порвати се), порђати (читај порђати у четири слога: по-р-ђа-ти), суржица (читај суржица у четири слога: су-р-жи-ца) и тд.

Запамти: да се изнад самогласног р, кад је испред или иза њега самогласник (зарђати, гроце), морају увек писати две тачке.

(Наставиће се).

Београд. Жив. Н. Стефановић.

1 Случај трах, због усамљености, нећемо подводити под правило; а место тога Маретић мисли да ће се говорити и трах са сугласним р („Отат. 1 5 а ка“, стр. 90.).

» У најновије време, због необележавања р никаквим знаком, ова се реч почела и изговарали са, сугласним р у два слога: у-мро; а то је погрешно.