Учитељ

750

И ако су језици којим говоре поједини словенски народи куд и камо ближи један другоме но што су дијалекти разних германских и романских народа, који су и политички уједињени у држави, ипак међу словенским народима не само што нема никаква ближег додира него ни познанства. | и

Не познајући се, не разбирајући ни за књижевност, ни за друштвени, политички, културни ни економски напредак | својих рођака по крви и осећањима, живећи сваки за свој рачун, не водећи ни мало бриге о напретку и развитку један другог, без икакве духовне везе, не потпомажући један другог у националној борби за опстанак, словенски народи —ако овако стање подржи и даље — неминовно ће подлећи туђинштини и у недалекој перспективи моћиће се гледати како једног по једног словенског народа не стаје, -— као да никад није ни постојао!

Сазивање оваког једног конгреса учитељског не само да је оправдана и преко потребна ствар, него и један корак унапред у погледу остварења идеје о духовном зближењу и међусобном познанству словенских народа.

Не само то, већ тај словенски учитељски конгрес у Прагу имаће овом приликом да расправи једну врло згодну и прикладну тему за данашње прилике у којима се Словенство налази данас. То је тема о националности и васпитању њеном.

И, збиља, Словенски народи преживљују тешке дане. Њихов национални опстанак се све више и више угрожава. Погледајмо само шта би од Лужичких Срба» Шта се ради с Чесима и Моравцима> Словаци се непрестано смањују. Словенци се ухватили у коштац с Талијанима и Немцима. Хрвате и Србе Мађари прете да прогутају. Бугари подлежу све више Аустријском утицају. Ми се у Србији сваке године пребројавамо по политичким гледиштима не