Учитељ

119

сваку оригиналност и полет ума. Њихова је култура, дакле, посљедица самосталног мишљења и приватног учења, И отуда имају двије користи: што само своје мисли развијају и што су им погледи увијек савремени. Учитељи не преврћу старих архива, него претресају савремена питања и износе мисли, које им ново вријеме улијева, и због тога су они тако важан фактор за препорођај нашег народа.

9. Учитељи живе и раде у средини самог народа. И ако се за какав сталеж може рећи, да се сагласно с народом развија, то се највише може рећи за учитељски сталеж. Јер својим радом и мислима учитељи су тумач не само свој, него и народни. А пошто су њихове мисли махом савремене и нове, то значи да и сам народ, преко њих, иде за бољим временом, а то је оно што се тражи

данас. По томе су учитељи свагђе одјек народног живота и таласања. 3. Педагогија је наук будућности. Она, премда има своје догмате и правила, ипак не преза од нових мисли, него баш жели да средством њих дође до што већег савршенства и боље теорије. Свако дакле ново педагошко дјело иде за новим мислима и тражи нове путе. Тако наука и не може бити непријатељ своме народу, јер је сваки народни проблем и њезин проблем. И што ново вријеме доноси народу, доноси и учитељству, те тако учитељи, радећи на остварању својих идеала, раде у исто доба и на остварању народних идеала. Учитељство је једини сталеж, који по природи своје службе, не може доћи у сокоб са својим народом. А што значи школа и просвета нородна, то нек нам кажу други народи, особито они, који су са својим школама успели доћи и осилити се међу туђим народима.

Из свега овога, види се велика важност учитељства и школе по наш народ. Та ће се важност још боље видјети, кад нове мисли и ново вријеме сасвим преобразе наш народ. Стога се учитељство с правом може назвати — — сталежом будућности“.

Писменост у Далмацији. И у овој земљи не стоји писменост. најбоље. Док у Србији проценат писмених по селима сада износи 990ј, дотле је у Далмацији 1885. год. по статистичким подацима, било писмених 107%. Од 476.101 становника писмених је било 51.057, а неписмених 425.044. А ове године, рачуна се да у Далмацији има око 20%о писмених. И тамо је, као и у Србији, проценат писмених по градовима много већи но по селима.