Учитељ

839

која им обећава потпуни преображај човечјег живота у духу браства и равноправности.

Но и у том новом образовању Гјоре опажа такође читав ред "тамних страна, које доприносе нороду више штете, него ли користи. Ово образовање није давало народу потпуног непосредног знања, а није га ни могло дати, јер би то било више од његове моћи, него га је упознало само са тенденцијозном збрком из сувременога знања, дотераних према партиским интересима агитације и пропаганде. Гјоре се жали још и на то, што су нови народни учитељи „фалсификовали сву светску историју и предавали је бедноме народу искључиво са гледишта материјалистичке философије“. Гјоре чак мисли да „социјална демократија, стварајући нову народну литературу није пошла објективним (непристрасним) путем“. · (Вероватно, сад Гјоре мисли друкчије, пошто је он у последње време сам заузео видно место у редовима социјално-демократске партије).

Последица таквог новога правца у духовном животу германског народа је „рушење свега пређашњега образовања радничког из времена њихове младости“. Како изгледа, у том новом образовању радничке масе Германије нашле су потпуно задовољење својих жеља, жудња; ма да из речи Гјорових тешко да се може такав закључак извести. Стварност је увек компликованија него ли наше априорне шеме, (унапред замишљене скице). Масама каже Гјоре — обећава се задовољење њихових насушних жеља само после потпуне победе нове науке, и то приморава оне који се још колебају, да падну ничке пред том новом науком. Ноу дубини душе своје —- уверава нас Гјоре — масе не налазе у новој вери „тога задовољења које им је обећано и којим као да владају његови одушевљени пророци“. Криза на тај начин не прекраћује се, духовним жудњама нема још правог излаза. Огромна већина радничке масе продужава и даље живети својим сиротињским животом, без радости, без наде. Од многих се чује овакав свакодневни припев: „Та, све остаје по старом! Сутра за цело опет биће тако исто“. Ови припеви доказују о одсуству наде и дубоке вере у ново еванђеље. И Гјору то изгледа страшно. Нема ничега страшнијега, него кад масе престану веровати у ово или у оно учење, које потиче из средине образованих људи. „Још само корак напред, па се то може претворити у крик јарости, узбуне, која руши све, пошто не находи ничега што би било достојно да постоји. Тада наступа разузданост свију страсти, — народна ре-

56%