Учитељ

916

реци ти“, окрете се он највећем. „Зашто си се насмејао“ Шта си помислио > Шта су ти рекли >“

Рати је био блед као крпа. Ученик, као да се уплашио, ни уста не хтеде отворити, Рати почека мало, па рече:

— Час је свршен. Идите.

Сви изађоше Он дохвати капу, па право председнику. Председник је писао за својим столом у општинској канцеларији. Делегат је стајао поред њега са регистром под мишком. Својим жутим очима погледа учитеља и дуго га посматраше. Председник подиже главу и више уплашен, него ли изненађен, наглим уласком, очекиваше учитеља.

Рати поче први да говори, испрекиданим гласом:

— Дошао сам, господине председниче, да од вас потражим објашњење... Без сумње ви га можете дати. Догађа се нешто, што и сам не разумем. Но неко ми копа јаму. Ученици, који су ме вазда поштовали, показују знаке неке побуне, метежа. Зашто ме прекоревајуг Шта нисам извршио» То је ваљда некакав неспоразум, или клевета, а ја то морам знати. Говорите господине председниче, слушаћу вас.

Председник као да се збуни, али није могао избећи одговора. Протрља чело, па рече:

— Нема никакве клевете... Умирите се,. Само сам вам ја више пута говорио, да сте сувише меки... Што се мене тиче, ја немам ништа против вас... Да, изгледа...

— Да, изгледа... Није могуће да нема ничега другог, — рече Рати. — Ја сам вршио своју дужност онако, како ми је диктовала моја савест. У разреду ми је увек био потпун ред. Одиста нису деца због моје доброте изгубила поштовање према мени. Има ту нечега другога. Има некаква клевета, за коју молим да ми је кажете.

Председник, притешњен уза зид, нестрпљиво се окрете делегату, као да би хтео рећи: говорите то се вас тиче.

Власник за Учит. Удружење Уредник Урош Благојевић, учитељ __ Мих. М. Станојевић, уч. у Београду. председник Гл, Одбора. Смиљанића 9.