Учитељ

915

Рати је такође почео да изучава карактере појединих ученика, распитивао је опширније о приликама њиховог домаћег живота, како би лакше могао наћи приступ њиховом срцу. Па ипак је остало неколико бујних или неукротимих природа. Према њима је био хладан. Говорио је са њима, као са туђинцима, показивао се, као да су они морално мртви за њега. По некад му је на тај начин полазило за руком да запали искру самољубља и части у свести тих неотесаних бића. Кад је он сада негодовао, говорио је тако, да су његови прекори одиста будили право осећање у деце. Он се није разјаривао, није напрасно и узалуд викао. Видело се, да га нису буниле погрешке против њега лично, већ оне, које су нарушавале правду. После предавања осећао се срећан и радосно је помишљао и говорио у себи, да посао иде добро.

Интриге против учитеља. Но тај миран и срећан живот био је краткога века. Против Рати-а је почео интригирати месни делегат, човекомрзац, који ни о чему није имао јасна појма, жучни, малецни сеоски језујит, како га назива де-Амичис.

Учитељ је осећао, да му се над главом спрема бура, али није могао да замисли, какав ће повод да изберу, да му нашкоде. „Његову снисходљивост у школи» Али је дисциплина у школи таква, да се боља не може ни пожелети. Рђави резултати предавања 2 Није могуће. Он је био уверен у своју правичност. А међу тим рђави знаци били су несумњиви“.

Једном, када је он у виду казне задржао ученика у учионици, спазио је, да делегат тумара поред прозора и загледа унутра. Други пут је видео, да председник општински као да вреба некога у школи. Још горе је било то, што се и међу ученицима опажало нешто неповољно. Многи становници при сусрету са учитељем загледали су га чисто питајућим погледом, као да су на њему баш тада видели неку мрљу, израштај, који раније нису спазили.

Узнемирен, Рети је одлучио да се обрати лекару општинском, младом човеку, с којим је био у добрим односима. На Рати-ево питање, лекар се сав зацрвенио. Видело се, да је јако збуњен. На послетку одговори:

— Не знам бога ми. Наравно, предрасуда... Висте сувише добри. Верујте ми, љубазношћу и добротом нећете моћи ништа учинити са суровим људима. Они те особине не разумеју. Примају их за слабост или зашто друго.... Будите строжији према ђацима.

Више ништа није рекао. Доброта Слабост» Исти прекор, какав је већ чуо и од председника. Мање шећера, рекао је он. Но зашто не кажу јавно, отвореног Нашта та тајанственостр Зашто су деца почела показивати неко нерасположење, готово непријатељство према њему 2... Очевидно је, да је било што друго по среди.

Сутра дан је приметио код ученика некакав ружан смех, када је он почео миловати једног уплашеног ђака.

„Учитељ је осећао. како му је срце охладнело, а лице дрхтало. „Зашто се смејете»“ упита он. Нико не одговори. „Но. дакле,