Учитељ

У"

879

јимање дела овакве врсте схватају се само као потпуна ризница каква, одакле се по потреби узима и налази оно што је наставнику и васпитачу потребно.

Сем немачких сарадника налази се и 3. франц. 9. енглеза, 2 швајц. 4 грка, по један —- италијан, рус, норвежанин, чех, јапанац. американац и бугарин. Расматрајући имена сарадника у први мах не бих спазио да има и Србина. Признати морам да ми је то нелагодно н суревњиво пало, тим већма кад спазих и грка и бугарина, — али у толико се већма обрадовах кад и Србина нађох проф. г. Љуб. М. Протића.

Ово ново издање биће допуњено прилозима, податцима и пре-

· гледима о школама и школовању др. народа из чега се да увидети

са коликом се бригом поједини народи старају о своме народном и школском васпитању. Исто тако биће попуњене и остале празнине из историјске и систематске педагогике, које су се осећале у првоме издању. — Уопште, тежиће се „да захтеви које ново столеће, (ХХ) у погледу на васпитање и образовање, очекује, буду и задовољени“.

Слог је латиницом а у првоме била је готица. Ово је учињено из обзира према странцима, који је лакше читају а из обзира хигијене ока. Дело ће се завршити у току ове 1908 г. Целокупно стаје 128. односно 144.80 М. (1 м==1.20 д. у зл.) Јемством „каквога немца, може се добити и на отплату.

Књижнице наших средњих и виших школа могле би га набавити, као и појединих просветних корпорација.

Мат ет и. Оно ПШрртапп — „дензсћић Ниш апгемапде

· Рзућојогле и. рзућојовасће ЗаттеНогзсћипо“. Огеап де5 1515 дег

(езејзсћан Ни ехрептетшеНе Рзућојогле“.

Као што се и из наслова види, овај је часопис орган института за експерименталну психологију. Исти је наставак увећаног обима ранијег часописа „дег Рзућојосле д. Апззасе“.

Препорука његова, важност и потреба, најбоље се огледају у предговору прве свеске: „Покушаји тежњом, да се психолошка открића употребе и на друге области знања и практичног живота нису нове: али су повећана нарочито у току последњих година јаким покретом научничхих кругова, ну којих је наравно ипак јоште лишен довољне консолидације. Као примљени покушаји а и потреба за практичну културу, највећом мером долазе у Педагогици, Праву и Медецини као и у теоретским дисциплинама: Историја Језицима, Уметност, Религију и Т. д.