Учитељ

%

ПОСЛЕ СКУПШТИНЕ |:

да се сам опредељује у своме раду, сви сложно и с правом тврдимо: да народни изабраници по самоуправним општинама не врше своје дужности, а њихов мандатор, народ, није у стању да их нагна да се брину о школама и њиховом издржавању. Постоје две крајности. Докле би влада круте бирократије на рачун народне кесе стварала Потемкинова села и Калајеву цивилизацију, дотле влада самоуправе допушта да пропада оно што је већ створено. Дуго времена причало се, да је народ у целини свестан својих права и дужности, и да он уме собом управљати. Данас видимо да га томе треба учити, па и силсм нагонити. Ми Срби и иначе оскудевамо у добрим управницима. Таленти те врсте има тек да се појаве и развију. Колико имамо општинских управа, које су свесне своје велике дужности у садашњици, и које спремају темељ будућега свестраног напретка својих општина 2 Колико има управа које знају : зашто су се нашле на томе месту, и које су израдиле бар свој двогодишњи | програм рада» (Разуме се да у програму не буде: затворити одељење, преместити учитеља, кажњавати из освете итд.). Колико има начелника среских и окружних (да не идемо даље), који ће оставити дубокога и кориснога трага своје управе» И ако се што почне, то је само или под морање, или из моде, а нема дубокога схватања прилика, плана и истрајности. Србија је мала земља: народ је доста миран, пријемљив за напредне идеје и прилично послушан. И ја тврдим, да ми имамо доста закона, доста расписа, доста власти, а сви ти фактори скупа, само кад би хтели, могли би створити боље материјално стање по школама. Можемо ми и одвојити засебним законом школски прирез па ипак да се не покупи. Бива да порезник, ако је у милости, не води велику бригу ни о државној Порези те хиљаде остају на дугу код оних кои баш могу да плате, и ником ништа! Ако вршење своје дужности код нас буде и даље ствар добре воље појединих управних и финансиских власти, — нема помоћи па ма какве законе доносили.

Кад се на нашој Скупштини некада бранио децентралистички систем, нико се није надао да ће он увенути онда чим стекне право грађанства. И кад данас прелистамо

радове некадањих зборова, онај рад изгледа нам као де-. централизација, а данашњи рад Удружења као потп