Учитељ

ПОУКЕ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА 35

За школ. музеј у Попентагену зна се да постоји али о њему немамо. података.

У Британској колонији Викторији (Аустралија) решено је да се у Мелбурну отвори школ. музеј, који је до сад по свој прилици

и отворен. Сем ових музеја постоје још школски музеји у Загребу и Београду. Ана М. бтанојевићева.

ПОУКЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА.

1. ФОНЕТИКА.

47. Радосав или Радослав 2

Особна имена мушких и женских лица која се данас у српском језику свршавају на -слав и -сав (Радослав и Радосав, Доброслав и Добросав, Станислав и Станисав и др.), у најстарија времина морала су се свршавати на -слав. Тако, у старом словенском језику таква се имена, колико их год има, свршавају само на -слав: вллунеллкћ (Гех., стр. 66.), рлетнелавћ (790), рлдослакћ (769), мнфеслакћ (370), стлинеллвљ (880). Други је део -еллећ, нема сумње, корен од глагола славшиш и помоћу наставка -Ђ гради с првим делом потпуно сложену реч („зависни композит“).: Вероватно да је -слакћ првобитно означавало „онога који нешто слави“. (Богослав = „онај

који слави Бога“, Мирослав == „онај који слави мир“, Мирослав = „онај који слави мир“; Упор.: Богољуб == „онај који љуби Бога“, доброшвор == „онај који чини добрд“, чорболок =

„онај који лоче чорбу“, т.ј. прождрљивко и сл); а затим се додавало несвесно ради грађења крштених имена уопште. У старим српским споменицима сва овака имена свршавају се на -слањњ (вогоСАЛЕ, БОМДНСЛАВА, БОрНслАвћ, бернславћ, вонславћ, КЛАДНСЛАВћ, доброславћ, мНХОСААВЋ, мнрославћ, нипослакћ, стТАННСЛАВћ, врлнсланћ), али се поред -славб налази и -савђ [БОГОСЛЕЋ, КОонслЕћ, ЕладНСАвћ, ЛОБРрОСЛЕћ, МНЛОСАЕЋ, МНрослЕћ, иннослећ (ниослећ)ј. Нека од њих налазе се само на -славђ (коудисла, борнславћ, Бернслаке, станнелавњ, крднслакњ). Па и онде где се налази и оСАлЕЋ И -елић, -елеђ се јавља редовно у споменицима доцнијега времена, а у ранијим и најранијим, по правилу, јавља се -елањв. Ово

1 Јов. Живановић, „О српском језику“, стр. 74. чланак о сложеним речима. 5Е