Учитељ

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 49

огромну корист: почели су озбиљније гледати на дечју лектиру; заинтересовано је јавно мнење тим питањем, и, мало по мало, стекло се уверење, да при писању у опште, а дечјих књига на по се, треба имати извесно уметничко мерило, а не писати их, онако, од ока. Волгаст, уредник именованог листа, први је формулисао тај захтев овим речима: „Дечја књига у идезији мора бити умешнички рад“. У одбрану тога принципа Волгаст је написао читаву расправу „Оаз Ејепа ипхетег Јирепа Шегаћ“, која је доживела и треће издање, а против себе и писца јој изазвала праву буну и направила је, у Немачкој, читаву епоху о питању: уметничко васпитање у опште и дечје лектире нарочито. Израз Кипзбоетђ ремек дело — изазвао је велики неспоразум и напад. Сам је Волгаст увиђао, да је врло тешко формулисати то питање, па ипак се појам о уметности у опште почео примењивати и у дечјој лектири, и убрзо се дошло до уверења, да су, сем незнатног броја, дечје књиге које су већ штампане, — „антиуметничке.

Исте је судбине било и друго начело, које је Волгаст истакао: „Дечја лекшира треба да је слободна од сваке шенденције, која лежи ван њеног умешничког циља,“ све дечје књиге обично су писане са унапред смишљеним циљем; или да поуче, или да морално усавршавају, или да буде религиозна и патриотска осећања, и готово увек та или друга „добра“ тенденција доминирала је над уметношћу. Понова се дизао урнебес, да је појам „тенденција“ нејасан, па опет је то било сасвим тачно; без обзира на нејасност и збијеност тога појма, ипак је и у том погледу учињен известан напредак, — одбачена је маса књига, које су написане са агитаторским и другим напред удешеним циљевима; тако се морало учинити без обзира што су те књиге биле веома распрострањене, јер о њиховој антиуметности нису могла бити два мишљења, Услед питања о шенденцији, после многих објашњења и препирака, и међу иницијаторима тога питања, настао је раздор међу Хамбуршким учитељима са Волгастом на челу. Стога је скупштина одбора за одабирање књига заједно са општим скупом немачког учитељ савеза држана у Минхену, о Тројицама прошле године, донела ове револуције:

„Тенденција, у смислу тежње да се идеје искажу поетским стилом, — неопходан је услов самог поетског списа. Тенденција у смислу истицања нарочитог циља, који ничега заједничког нема са уметношћу, — јесте споредна ствар у поетском делу.“

„Безусловно тендециозне списе не треба давати деци, јер они

УЧИТЕЉ 4