Учитељ

62 У ШИТЕЉ

Песме су све добре. Изузетак чине само неколике, као што су неке и нелогичне и без смисла. Мени се чини: да „Сриска химна“ од Шантића није требала да дође у ову читанку. Ову песму било је примило Министарство за српску химну, али ју је критила осудила и песник ју је повукао. Њен стих:

Вером отаца што елободу прелише крвљу, даруј нас; нема истинске подлоге, јер су Срби вером тврди, па ма којој вери и вероисповести припадали, а другу веру нико не тражи; ваљда се не мисли на стару — многобожачку— веру. Трећи стих је: Ко шарна светлост дуге пуне што с неба гони црни мрак, — Овакву неистину да каже признати песник Меитин доиста је чудновато; али је чудније да је оцењивачи приме, кад свак зна, да дуга није светлост нити да она гони мрак, већ је ту сунце једини извор светлости. То је доказ да наши стечаји не доводе циљу него или пријатељству или користи.

Састављачи су ову песму узели као химну оглашену, и њихова је ту незнатна кривица.

Тешка је и код оних других врло добрих песама могла је изостати Јакшићева песма: „Ја“, која, и ако је ваљана, чини ми се, премаша моћ дечјег схватања.

„Цигара“ и „Одакле си“ песме су подесне поред слике а нарочито у каквом дечјем листу, а овде оне губе од свога утиска; прво и прво, ту се види оно китњасто рухо старинско, по коме ће се познати девојче из Далмације.

„Дрино, лепа Дрино“... из Зорице (чини ми се да је Јовићева) песма је без вредности обичне. Управо Дрина нити је од суза, нити је крива, нити хучи, нити бежи мору са оних тамо побројаних узрока. Г. г. референти заборавили су како су замерали таком фразирању и великом идеалисању, а у овој песми Дрина бега мору што неће да гледа растављене две српске земље! Што је много, много. Ја не замерам г. г. састављачима што су ову песму узели, али се чудим како г.г. референти да ову песму пропусте, и како у разним приликама имају обзира неких, те им је нешто добро о чему су већ једном рекли да не ваља. Они о неким читанкама веле да нису довољно литерарне, јер имају песама од