Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 67

„зачредети“ (стр. 128.) „кусна“ (стр. 100.) и др.; ове речи треба да гласе: „обнова, кокошар, привредити, укусна, и т. д. — Има речи неправилно употребљених н. пр „скути“ (108.) у смислу неке хаљине; „чељад“ (191.) у смислу жене и деце а не и људи као што је правилно употребљено на стр. 137.; „преломи“ (175) у смислу „проломи“ („пушка с брега преломи ову тишину“); „пасишта и торови нека су чисти“ (94). где је реч ласиштше изједначена са реч обор, кошара или други какав затвор, а на пасиште се баш пази да је нагнојено, те да има више и боље паше; „лаз“ (51. и 22.) употребљена као заједничко име, међу тим то је обично именица особна (и ако је по Вуковом речнику заједничка). И сам писац употребио је ту реч као особно име, и тако је било боље да остане, јер га и народ употребљава као посебно име оголелој преседлици планинској; „меса или рибе“ (99.) „ни о листом посту ни о самом месу“ (99.) — изгледа да риба није месо, и да је месо исто што и мрсак; и т. д. — Има речи неправилно казаних, н. пр. „Што давате агама“ (82.) а боље је шша; па, кад би ово било употребљено као пример провинцијалности — имало би оправдања, а овако нема; „зецове“ (97. и 150.), „мођвар“ (111. место зечеве и мочар; „мухамедске“ (159.) а „мухамедовске“ (161.), а не изгледа да је штампарска грешка; Има неправилне употребе слова хиф н. пр. „духне јак ветар“ (62.) и дуне ветар“ (84.); „фрула“ (106. и 140.) и „врулицу“ „врулу“ (106.); „куха“ (111.), „науднти“ (113.),

„рвање“ (126.), „рву“ (181.) и т. д. — Има неправилних падежа в. пр. „к Теразији“ (73.), „са кћери“ (84.), „са царевом кћерју“ (118.), „мењај храном“ (99.). — Има неправилно употребљених при-

лога, н. пр. „од доле“ (112.), „у зиму“ (150.), „смјеста“ (160.) и др— Има недоследности у употреби и бележењу акцената („Ранила Мара.“ „Ја њу, ја ни једну!“ — Има врло много погрешака у интерпукцији. Њих је највише у чланцима „О здрављу“. Ту су запете бацане без икаквог реда, где било. Нећемо примере наводити јер је сваки члан готово пример за ово тврђење. Али не само у тим чланцима него и у другим има грешака које чине сам текст смешним или му дају други тон и значај. Примера ради да наведем само: „Девојко, луда будало!“ (104. где изгледа да има и паметних будала; а да је написано: „Девојко луда, будало!“ избегла би се нелогичност. — Најзад, има доста и штампарских погрешака, а њих у читанци не сме бити; чак неке кваре и смисао (сместиште м. сместиште. 94.). Никад се не може читати течно, разумљиво и лепо ако има погрешака и ако знаци нису правилно