Учитељ

76 УЧИТЕЉ

се само може признати да ужасли прогреси у техници и индустрији само су убрзали тај развој, али да би он иначе наступио без обзира на материјалне и привредне услове, то остаје ван сва_ ког спора. Јер се не може никако друкчије узети женски покрет него као продужење демократизма, а историја ће ваљда и у њему открити поједине фазе, за које је веома тешко што у напред рећи, онако исто као што је у своје време тешко било што позитивно рећи о фазама у развитку демократизма.! Нема потребе овде испитивати надмоћност материјалистичког схватања историје над идејалистичким јер би нас до одвело у једно друго специјално питање, које овде не треба да буде предмет третирања. Ми ћемо овде с материјалистичког схватања историје пропратити женски покрет на западу тражећи му узрока и циља, а тиме ће бити изречен суд о тачности гледишта пишчевог.

У доба првога облика фамилије чији основи леже у биолошком закону — у природном одабирању, када су средства за производњу била сасвим несавршена жена је због материнства и других околности остајала на дому. Тадањи њени послови на дому нису за живот фамилије били од мање важности него послови мужа, те · је у то доба и потчињеност жене била готово никаква а као мати она је наспрам деце била нешто више, те се и порекло деце водило по матери а не по оцу. То доба то је доба тинеггесћ|-а, кроз које је прошло целокупно човечанство. Доцније су се прилике измениле. Средства за производњу усавршила су се и рад човечји ван дома постао је за живот фамилије важнији од рада женина. Услед тога њена важност на дому и друштву почиње да пада а по самој природи ствари дошла је и потлаченост женина, јер је кроз целокупну историју људскога живота сила претходила праву. На тај начин кроз дуги низ година израђен је и примљен као „природан закон“ један тако груб а за културу и прогрес човештва тако штетан однос полова, а „лепи народни обичаји“, „прађедовска вера“ па и „философија“ дошли су као јаки чувари тога варварства, у које и данас хоће „учени“ етичари да уливају животне снаге. Но ма како им тај посао ишао од руке за културнога човека нема грознијега ропства од ропства и понижавања женскога пола, и човек се мора дивити људском дивљаштву, кади у најблеђим контурама проучи моралну историју жена, чија је садржина у ове три речи: ствар, робиња, метреса.

1 Опет тамо: стр. 4.