Учитељ

96 УЧИТЕЉ

веран, јер се из приложених уверења види да је 14. јануара 1905. г. био у Конатцима и прославио школску свечаност, — па је молио да га г. министар поврати у службу са свима стеченим правима.

Г. Министар није усвојио ову молбу г. Стојановића, већ га је решењем својим од 30. децембра 1907. год. ПБр. 18417 одбио од овога тражења, јер није на закону основано, а из ових разлога:

„по чл. 47. треће алинеје закона о народним школама, наставник може оставити учитељску службу само онда кад му Министар уважи оставку. У противном случају неће му се рачунати пређашње године службе, ако би се опет вратио у службу. Ако наставник, без одобрења и без довољног оправдања, изостанак од своје дужности седам дана у месту, или петнаест дана ван места, или ако не оде на нову дужност за петнаест дана, од дана саопштеног му постављења или премештаја, сматра се да је оставио учитељску службу и његово се место оглашава за упражњено.

По извештају начелника среза посавског од 22. јануара 1905. г. Бр. 639. молитељ није био на дужности од 1. до 22. јануара исте год. и да је дужност напустио без ичијег одобрења“.

Г. Стојановић с овим решењем г. министра није био задовољан, већ је противу истог изјавио жалбу Државном Савету.

Државни Савет нашао је да поменуто решење не одговара закону с ових разлога:

По чл. 47. закона о народним школама учитељу ће се место огласити за упражњено кад без одобрења и без довољног оправдања изостане од своје дужности 7. дана у месту, или 15. дана ван места, или ако не оде на нову дужност за 15. дана, од дана саопштеног му постављења или премештаја. Према томе, кад је начелник срески, депешом под Бр. 1598., која је примљена у Министарству 22. јануара 1905 године, на учињено му питање известио Министра, да је жалитељ Стојановић напустио дужност учитељску од 1. истог месеца без ичијег одобрења, онда Министар није могао одмах донети одлуку, којом је огласио жалиочево место за упражњено, него је требао најпре да од жалиоца узме реч као што се по предњем законском пропису тражи, па ако не би могао доказати да није одсуствовао, као што се сада брани, ни довољно изостанак оправдао, онда би се тек могло донети решење какво је донесено. ;

Сем тога извештај начелника среског стоји у противности са самим актима Министарства, јер се из акта Бр. 1. у кога је жалитељ давао изјашњење окружном школском одбору, види, да је то изјашњење датирано 3. јануара 1905 године; даље из уверења Министарства од 5. јануара 1908 год. ПБр. 20933, види се, да је у Министарству примљен 6. јануара 1905 године акт. Бр. 389. који је спровео Окружни Школски Одбор, као акт управитеља школе конатичке жалиоца Стојановића, а који је датиран 3-ћег истог месеца, и најзад из уверења Министарства од 5. јануара 1908 год. Бр. 20934, види се, да је под 19. јануара 1905 године писано Окружном Школском Одбору, да се жалилац саслуша, зашто није