Учитељ

304 УЧИТЕЉ

Шта је допринео Лав Толстој решавању питања

о васпитању и образовању — И. ГорБунОвВ—Посадов —

У

Оне принципе, које Толстој примењује на васпитавање деце, он у пуној мери потпуно примењује и на целокупно народно образовање, на образовање оних радничких маса становништва, чијим образовањем такођер хоће да рукују управљајуће класе, налазећи да и тај посао требају оне да раде.

Док не само педагошке канцеларије, но чак и либерални педагози, стапајући обично у својој представи сав раднички, нарочито сеоски народ у једну мрачну безличну масу, држе да су у праву да састављају за сву ту масу једнолике рецепте народнога образовања искључиво по своме нахођењу, не водећи рачуна о потребама и жељама самих тих радничких класа народа, Толстој одлучно пориче свакоме на свету право на принудно образовање народа, одриче право да га извесна лица или установе, које су узеле на себе улогу његових просветитеља, уче ономе, што они

" сматрају да је за њега (или за њих саме) корисно. Он тражи да

се уништи представа о народу као о безличној маси, а место ње да дође представа о народу као збиру оних индивидуалних личности, које се приликом образовања морају бесконачно уважавати, при чем то уважавање треба да буде основна и полазна тачка, кад је реч о народном образовању. А принцип правога уважења потпуно искључује свако право приморавања о ствари образовања свога народа, као и у образовању и васпитању сваког његовог засебног члана — детета или одраслог — свеједно. -

По мишљењу Толстојеву, сва сарадња и помоћ народном образовању мора бити основана на темељу уважења његових слободних захтева, на пажљивом ослушкивању његових жеља и захтева, на задовољавању истих. Тек пошто се они задовоље, тада да му се понуди оно, што му се поврх онога још да да, али никако не

да му се натерује у овом или оном облику оно што он не жели или што му ни најмање није потребно.

МТ

Тим закључцима Толстој у последњу епоху свог усредсређивања над моралним питањима додаје још и неизоставан, катего-