Учитељ

МУ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 3855

у сумњу — да ли је дотичан пасус из ове књиге или не. У овоме одељку писац је отишао корак даље. Он је испод горњега наслова писао о свему само не о упоређењу женскога покрета на западу и у нас. Но ми ћемо се ипак као и до сад позабавити овим одељком, чија се основна мисао састоји у томе да се живот на западу услед старости тамошњих народа налази у опадању, те се ми као млад народ не можемо угледати на њих у образовању женскога подмлатка код нас.

За писца је на западу све у опадању и философија и литература и уметност. „Ако философија — вели писац — даје основни тон духовнога живота у опште то литература махом разређује те идеје. Ако су Гете и Шилер популарисали Кантове основне идеје, онда Судерман и Хауптман јесу израз основних мисли Ниче-а, јер на који би се другл начин и могло објаснити Судерманово резоновање у спису „Е |Јеђе дав Гејеп“ о греху где вели: „Уппдез Јећ зуејае хоп Кешег УПпде, депп јећ бађ да5 Везђе жав јећ апз таетег Мабиг ћегапзштп уегтавећје. Тећ ћађе пећ. теће хоп Еегета бибепоезе де летђгесћеп Јазвеп уоПећ.“ И зар ово није порицање свакога морала.“ (стр. 18).

Што се нас тиче ми држимо, да један суманут Немац као што је Ниче, велики по стилу, у мислима никад не систематичан, каткад тачан нарочито у неким погледима на хришћанство с аристократским моралом, запста собом представља декаденцију морала и ума али само декаденцију класе коју је представљао али не и класе, која чини огромну већину народа на западу, коју он зове олошем, мрзи је и презире, кретенасто тврдећи да неправда људска не лежи у пеједнаким правима него утражењу једнаких права за све.

0 Судерману и Хауптману могло би се доста говорити ларочито о апологијама капшталу и „илузијама“ о слободи и ослобођењу потиштене радничке класе првога, као и неколиким јаким производима другога. Но критици њихових списа овде нема места, а ми ћемо се позабавити наведеним цитатом, којега писац сматра за негацију свакога морала и којега ни превести није хтео ваљда да не окужи читаоца. Добро. Негација морала — али којега% На то питање писац као етичар не одговара нигде. Је ли овога сувременог, ћифтинског, лажног, свештеничког, што потиче из послушности према њима, који су ради одржавања човечанства у мраку и одржања експлоатације која се данас над људима врши, као што Ниче вели, психологију сваког већег до-