Учитељ

па

лежи главни узрок да данашња уметност тражи објекте своје обраде ван стварности остављајући живот масе, те док јој Толстој налази циља у томе, да из области расутка преведе у област осећања истину о томе, да се благо људи налази у њиховом јединству међу собом и да место данашњег насиља установи царство божје тј. дарство љубави, које нам се представља вишим циљем живота човечанства,' дотле се она врло мало бави предметима, који би покретали тежње потлачених, који су једино способни да иду путем правога прогреса. Но јасно је да то бива из чисто ма теријалних разлога па су из истих разлога постала и она мишљења, да је напредак уметности у будућности немогућа. Но на супрот томе мишљењу и мишљењу писца да је она у декаденцији, ми држимо да је у даналиђој уметности доста знакова, који доказују почетак демократизације њене а тај моменат, по нашем миштљењу, није декаденција, већ нови полет уметности. Јо је само потребно да међу људима нестане робова и господара, гладних и пресићених потиштених и тирана па ће — како вели ребеш хиљадама сјајних талената, који су до сада пропадали, достићи потпуно савршенство. Неће више бити музиканата, актера, уметника ло професији, већ само по дару, по таленту и генију. И њихови ће производи у толико превазићи све што се сада у тим областима ствара, у колико индустрија, техника и земљорадња буду у колективистичком друштву савршеније него у савременом. Онима пак који се боје пропасти У метности довољне су речи Ватпера: „ти људи просто не схватају суштину демократског покрета. Они греше због појава огорчене мржње од стране угњетених. Но и та мржња потиче из благородне тежње ка, достојном користовању животом, Из жеље отићи из ропства у слободу, од тешкога рада ка, уметности.“ Драг. Михаиловић уз. (Свршиће се)

из СТРАНЕ КЊИЖЕВНОСТИ · Еипдатеп(аја ој Зђид4-5таду, А. Еаасплоп. ог Ја пева ап Ошег Кајкбог5 а Ншпап РПеуејортаеве и Ртаспсај Аррпсабопз (Основи штудије детета дискуспја о инштиктима и другим факторима у људском развићу с практичким применама). Ву Едит. А. кићкрас В. 5. М. Рђ., Алићог ој „пдас пе Рзусћојову“, Ме Уогк, 1906., стр. ХХТ + 884. (наставак).

Ко се интересује о педагошкој важности навике, препору-

1 Д. Н. Толетон : Что такое искуство 3 стр. 191.

за