Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 341

могућа резултата. 'То се може назвати методом пробе и напредовања („ај апа 5пссезв тећћод“). Једно друго врело хотимичних аката је имитација (подражавање, мајмунисање, опонашање). Највиша метода је она, која се постиже помоћу разлога, · разумевањем.

Глава УГ: Развиће итдивидуалистичког мниламнкиа. Најјачи је нагон за самопрезервацију или самоодржање. Он јеин најстарији и најкориснији у развићу специја. Тај-је нагон врло јак у младића. Ови индивидуалистички инштинкти обично понајлак прелазе у мотиве. У другој и трећој години рано наступа већ перманентни перијод егоизма, себичности или индивидуализма. Главни је мотив живота: узети све што је могуће за самог себе, као н. пр. објекте, осете, знање и т. д. Индивидуално супарништво овде се најмање може савладати алтруистичким инпулзима. Наравно та се тенденција не сме потцењивати, јер она образује основиду вишег развића.

У ове инштинкте нарочито спада (а) нагон за храном; (0) нагон за бојазни, кад је имагинација најјача и (в) нагон за борбом То је природни инштинкат и мора се само на добро управити а не сузбијати.

Глава УМ1.: Развиће родитељскиг п социјалних и инстиката. Родитељски или парентални инштикти обухватају све прирођене тенденције за продуковање и чување младих. То се не огледа, само у ожењеног и удатог света, већ и међу децом, јер се и она брину око лутака, као и међу неудатим девојкама и нежењеним људима. И најбољи народни учитељ мора имати добру дозу овог инштинкта. Естетички осећаји такођер се јако утечу с овим инштиктом ; он је узрок многим продукцијама у песништву, уметности и т. д. Па и морални и религијски инштинкти утечу на родитељски нагон. Да би развиће родитељског инштинкта било што боље, мора се избегавати (а) екцесивно и наопачко развиће и (6) несретне асоцијације у свести.

Што се тиче социјалних или друштвених нагона они се манифестују у (а) тенденцији која иде за тим, да се с другима здружи и спријатељи или заједничко опћење, (6) да. се осећа као што други раде или симпатија; (в) да се настоји другима угодити или воља за допадањем; (г) у акцији с другима за какву заједничку сврху — алтруизам.

1 Сравни мој рад: „Инштинкти и научене рејације.“ (Ргерогод, 1908).