Учитељ

342 УШИ тЕЉљЉ

Глава УШ.: Развиће адотимвног итшишитлктфа — имилаација. Наш аутор дели имитацију у пет група:

1. Рефлекена имштација, већим делом сензоричке природе, као што су: зевање, дрекање, смејање, кијање.

2. Спонтана имштација. Овде је надражај обично каква. перцепција.

3. Драматичка имитација, или конштруктивне слике надражаја. 4. Вољна имитација или имитација за какву сврху. Овде су слике памћења праве вође.

5. Идеалистичка илмлшпација. Ова се имитација, руководи појмовима, принципима, опћим истинама.

Глава 1Х.: Сигра. Ово је један други облик адаптивног нагона. Односно сигре или игре постоје у главноме две теорије: једна од Инглеза, Херберта Спенсера а друга од Немца Ру. Карла Гроса. Спенсер вели, да је сигра активност, помоћу које се троши сувишна енергија. Тај „сувишак“ не значи „енергију, која се непосредно неупотребљава“, већ енергију, која се најлакше покреће. Проф. Грос опет вели, да је игра инштинктивна. и да је просто маркантна копија древних активности расе. Наш аутор вели, да се ове две теорије морају комбиновати.

Рад, сигра, амизирање диференцирају се. Објективно узето рад и сигра су једно те исто, изузев тога, што сигра има врло мало објективног резултата, а рад га има пуно. Субјективно узето у сигри се ужива, а у раду не баш пуно, и ако је то случај начин уживања у раду друкчији је од начина уживања у сигри.

Сигра је обична сврха а рад средство. Физијолошки узето рад

веџба исти део мозга за дуже време, а у сигри се може по пољи мењати. Додуше, много аката су и рад и сигра. Амизирање је сигра без напора.

Сигра је векики фактор у васпитању. Практиком узето васколако васпитање у животиња обавља се „мајчином потребом“ и „сигром хранења“. У цивилизованог света постоји трећи учитељ — ауторитет маћехе. Васпитне сигре морају тежити да веџбају мишићне перцептивне и имагинативне моћи.

(Наставиће се)

Рг. Лаја Радосављевћ, Њујорк

авина

и ЊЕ: ~

у