Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 348

КРАЋИ ПРИКАЗИ

Фенелот, Девојачко васпитање, презео Павле Боттић професор, издање Женске Подружине у Свилајинцу, Београд, Штампарија Давидовића 1907. год. Мала осмина. Страна 118. Цена:

Франсоа. де Салоњак де ла Мот Фенелон родио се у Пери горду у Француској 1651. године. Он је био један од највећих присталица Декартове философије. Радио је много на философском и богословском пољу. Највише је изашао на глас својим класичним делом: „Гез ауапитез де Тејетадце,“ које је преведено на српски још 1814 год. под пазивом „Прикључење Телемака сина Улисова.“ То је дело Фенелон саставио за свога васпитаника војводу од Бургундије, унука краља Лудвика ХТУ. У веома занимљивом и допадљивом облику, ту је изнео, како треба васпитати мушкарце, а нарочито владалачке синове. '

" Као свештеник и управитељ (председник) Младиг Катшоличанака (којима је био задатак да младе протестанткиње — хугеноткиње, преобргте у католичку веру), а доцније као архијепископ, имао је довољно прилике да верно позна женску душу. После довољног таквог проучавања написао је своје чувено дело „0 васпитању девојака (кћери)“ које га је као педагога, још више прославило. = Чистипа језикем и лепим и јасним стилом ту је он изнео какве треба да буду девојке — женскиње, односно шта, треба из њиховог живота да напусте, шта да задрже, а шта да приме (као ново). То је његово дело као нека мала педагогика, из које би се чак и у данашње време могло којечему поучити. По њему женскиња се васпитава у породици и у кући, јер је породично васпитање подлога свега јавног васпитања. То васпитање он тражи да буде на морално-религиозној основи пошто су женскиње и иначе наклоњене религији.“ Интересантно је како је још он, поред тога што је био свештено лице, тражио да се религија учи очигледно, а не катихетично — механички. У осталом у овоме његовом делу он се свуда и на сваком месту дотиче религије (Библије) и на њу наслања.

Фенелоново дело о васпитању девојака преведено је скоро на све језике културнијих народа. Трудом г. Љотића професора,

1 У том ислом правцу писали су после и други педагоци, као Русо, Гизо, Розен; и др. · у

2 По његовим мислима изнетим у овоме делу уређена је биља једна девојачка школа у Сен-Сиру.

8 Бар су биле у том времену.