Учитељ

БЕЛЕШКЕ 851

а добио је од легије попут осталих __„осветника“ и вишњеву тојагу. Да красна, учитеља: Он је учитељ и српској деци у основној и шегртекој школи, а пред њом стоји са убилачким знаком као њихов душманин. Место да шири братску љубав, слогу, човештво, просвету и морал, он овако „узгаја“ п хрватску и српску децу. Неће бити чудо, ако хрватски ђак убије ђака Србина. Тако уредник „Препорода“, влобни Кошћевић „препорађа“ хрв. и срп. децу! Кошћевић је већ одавно раздор у хрв. учитељству, денунцира грди и безобразно наџада у „Препороду“ и Хрв. Праву најслободоумније и најзаслуженије хрв. учитеље, да послужи хрв. душманима. Срамота !

Оекудица у учитељима. Једна стална сметња, један недостатак који смета, напретку наше народне школе, то је стална оскудица у наставничком особљу. Ствар ова постаје интересантнија. она заслужује више пажње, више размишљања, кад се уочи факат да се оскудица у наставничком особљу не јавља само код нас. На жалост положај и права раденика народне школе и у другим већим, јачим, богатијим а можда напреднијим и културнијим државама, често су такви, да се томе послу не одаје довољно лица, или га доцније у згодној прилици лако напусте. О томе треба више мислити, то треба радикално лечиги. Обавезе и дужности према нашој деци и према школи гоне нас да више мислимо по о учитељима. Код нас је, сразмерно, још врло мало школа, па ни за њих немамо учитеља. Наше министарство просвете шаље у многе празне школе тав. заступнике учитељске са годишњом платом од 600 д. Ове учитељске заступнике рекрутује манистарство из несвршених и свршенах гимназиста и из ислужених и пензионпсавих учитеља. Ми признајемо потребу отварања нових школа и нових одељења. али се мора признати и бескорисност тога рада при недостатку онога без кога школе нема, при недостатку учитеља.

Несигуран је п елеменат којим министарство, за невољу попуњава наш учитељеки кадар. Гимназисте треба оставити да доврше своје образовање и своју спрему. Ислужен» и пензиснисани учитељи треба да у миру проводе остатак, живота и да се одморе од дугог и заморног рада. Ми респектујемо старости тим више што јој журимо у сусрет, али познајемо наш посао, волимо школу, па слободно изјављујемо: ла људе који су 32 год. вршили посао, која страхо-. вито односи и умну и физичку снагу, треба оставити на миру, никако их враћати у школу, којој су све дали, а којој сад ништа више не могу дати.

Ми већ знамо да ће се рећи, па заступници се и постављају по невољи, да би што мање било школа без учитеља. Али те палијативне мере ни како не помажу. Рреба радити да се наш учитељски кадар попуни, да Србија добије (она то мора добити) онолико школа и учитеља колико јој у ствари треба. На томе треба радити систематски, стално са пуно разбора и издржљивости. Демократска народна држава, каква је Србија, мора своме народу дати добре школе и спремне учитеље. Тај рад треба отпочети тиме што би се нове школе отварале само тамо, где би се подигле нове школ. зграде које би потпуно одговарале свима захтевима педагошким и хигијенским. Уз школе треба имати добре станове за наставнике и ученике, где је то потребно.

Нова одељења отварати само тамо где је све потпуно за њих спремљено, разуме се да се претпоставља довољан број ђака који школу походе.

Привремене школске зграде безусловно затворити после пет година, а отва-