Учитељ

КОВЧЕЖИЋ 359 у латинском језику. Васпитање Салцманово у родитељској кући било је скромно и побожно као и цео живот његов. Доцније је ишао он у школу, која пије оставила пријатан утисак на њега. У старијим годинама оп је сам рекао о томе: „У школи се, управо и није предавала настава из религије; јер учење Катихизиса на памет, не може се звати паставом из религије“. Доходак очев био је мали и с тога је Салцман поред своје службе морао да ради и у пољу. Тако је оп још врло рано у родитељској кући заволео рад. У дугим зимским вечерима кад му је мајка прела. а отац такође пешто радио, морао је Салцман да чита Свето. Писмо. Тако је он још врло рано упознавао се са драгим Богом. у пркос оскудној настави из Религије, коју је у школи добио. У својим последњим годинама живота рекао је он о томе: „Када, сам често, зловољом притиснут, живео на ивици очајања, давала, ми је једна изрека из Псалама нови живот, нову храброст. Још и сада ми служе ове изреке за окрепљење“.

Од 1756. године учио је Салцман гимназију у Лаптевсалци, а кад му је отац 1758. године премештен у Ерфурт, учио га је сам приватно. Он више није ишао у гимназију, већ је студирао на још очдашњем Ерфуртском Университету. Његови су родитељи желели, да син буде свештеник као и отац. Овој жељи одазвао се Салцман и у 17. години отишао је на Јенски Университет да студира Теологију.

Он није живео пустим студентским животом, који је тамо владао. Много је више волео да ужива у романтичној природи у околини Јене. О) томе је он доцније говорио: „Унутрашња радост, коју сам добивао шетајући се по Рауталу и посматрајући природне предмете била ми је дотле још вепозната! Ја гледах створење и његовога аутора у новој светлости“.

Крајем 1764. године вратио се Салцман родитељској кући, где је остао до 68. године. Те године постао је свештеник у селу Рорборну у близини Ерфурта. Овде се оженио ћерком једног свештеника. Од своје плате која је изновила 80 талира, није могао с породицом живети, а нарочито онда, кад му после смрти таста, и таште дођоше у кућу и обе севастике. Он је стога био принуђен да се бави и ратарством и ово је тако вешто радио. да је био пример свему сеоском становништву.

1712 год. постаде Салцман свештеник у Ерфурту. Због свејих слободних рел. погледа одвојио се он од својих колега овде, иступи у филантропински завод који је основао Базбов у Десави,