Учитељ

н_

ПРИРОДНА И ИСТОР. МЕТОДА У ПРВОЈ НАСТАВИ У РАЧУНУ 387

Резултат тога рада, који је заснован строго на науци, био би тај, да већина деце уопште нехтедне ту храну, некоја је приме, али је опет поврате, а само незнатан део, она с поквареним желудцем, моћиће и из такве хране добити то, што њихово тело потребује.

Да ли не би било паметније, кад би те куварице напред посматрале чиме су се деца досад хранила, па било том „ненаучно храњење,“ шта су још пре, а и чиме се данас хране у другим земљама.

Ту пак храну да испитују према њезиној вредности, а може бити и шкодљиве састојке да уклоне из њен најзад у одређеној мери да је дају деци, чувајући притом њихов апетит више него научне методе. На ово су последње управо заборавили ти методички „кашевари“ и тиме су лепо име методике довели дотле, да изгуби сваку важност, шта више изложили су је поруци и подсмеху.

Ако проматрамо знатан број деце — видимо, да су њихови путеви и средства привидно врло различна, али се ипак подударају у том, да

1) дете, и ако не зна, шго значи у рачуну „пута“ и. „садржава се“, ипак уме да реши у конкретним примерима све задатке, који се налазе у досадашњим првим рачуницама и научи то и онда, кад га нико није ни учио рачуну по досадашњем школском начину.

2) дете научи лако решити те конкретне примере, док међутим не може схватити, да је Зх2=6бидасезЗу 6 садржава 2 пута, а још мање, да је 1х 1=1, 2 Х1= 24 1) 1=1 пута итд.

3) дете рети конкретни задатак или према очигледности или напамет, доцније расуђивањем и аналогијом, а готово по никада силогизмима, којима се приморавају по Грубеу и Мочнику.

Из овога разуман човек створи лако закључак: не треба учила децу очоме, што на томе ступњу развишњка не могу схвашњти Не мој дакле учити децу теорији ра чуна, већ иг учи, како ће решити конкрешне задатке у области познатих бројеза на други начин, а избеглвај за њи џрерани силогизам Не учитше децу дугим расуђивањима шлио једва могу пралашти одраслије, већ ид учите простом суђењу; другим речима број и рачунај стварне предмете,

25%