Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 408

број радника порастао знатно брже, општи број предузећа знатно спорије у целом народу. Огромни број оних који служе говорио прогресирајућој концентрацији и интензивнијем раду њиховом. Јасно је да тај економски процес није могао остати без утицаја, и на живот жене. Како је он утицао Брун Шенлак доказује овим цифрама. По привредној статистици од 1882 год. у Немачкој је било 13,322.415 људи способних за рад, а способних жена, 5,541.517; у раду употребљено је било 1,509.167 жена. "Женске старије од 15 годича биле су способне за рад 35.400; у крупној производњи било је 509.659, у ситној 282.704 жена употребљених на раду. Док се број у производњи употребљених људи од 1876. до 1882. увеличао само са 6,4 од сто, удео жена попео се на 35 од сто. У фабрикама краљевине Саксонске женски рад увеличао се од 1. маја 1883—1889 за 37.8 од сто, или од 82.600 на 113.800 жена... Од земљорадничких радника, којих је око 100.000, већином су раднице. Између 544.980 кућевних радника има 247.654 жена. Но што је за одржање форме брака и неговање деце најгоре постоји факат, да је пењање упосленога женскиња највеће међу удатим. Да је то тачно доказ је што је у Немачкој 1899.. год. 1000 радница било удатих 178, а 1895. 215, у Аустрији пак било их је 1890. год. 41 процената, те је према томе и разумљиво тврђење Лили Браун да је Немачкој око пола милиуна деце испод 14 година имају мајку у фабрици.

Кад је такав имовни однос на западу и кад је таква тенденција тога економског процеса онда се ми не можемо задовољити голим тврђењем пишчевим: „жена која се по своме природном положају јавља као чувар куће и деце у старини не налази више дражи у том позиву, она тежи индивидуализму; хоће да живи само за себе, и ужива по свом нахођењу.“ Већ насупрот томе човек мора доћи до закључка: да је у таквом случају „природан позив“ жене онемогућен а њен положај као чувара „куће и деце у старини“ није отпао што она „хоће да живи само за себе п ужива по свом нахођењу“ него из закона самоодржања, који је положен у основу живота свакога бића.

У томе правцу наводи писац податке наше статистике која, нас учи да и ми идемо путем запада само у ужем обиму и свему томе налази лека у томе: „да и држава и друштво треба да настоји на томе, да спречава све. оне пугове где ће женскиње бити остављено само себи, јер из тога се развија прво неморал, из неморала проституција, из проституције болести, а потомство тог

26%