Учитељ

МЕМОРАНДУМ ГЛ. ОДБОРА УЧИТ. УДРУЖЕЊА 373

Аустро-Угарске су власти чим су дошле у Босну за-

браниле прославу српеког народног Светитеља Светог Саве,

који је пре 7 векова створио српску независну цркву и уз сваку народну школу. Оне су забраниле Орпски музичку инструменат „гусле“ за певање јуначких народних песама, због којих су многи Срби били и кажњавани. Оне су забраниле народу и име „Србин“ и декретовале назив „Босанац“ и њихов језик „босански“ и „земаљски“. Увеле су као службени језик — немачки, који народ не разуме, и ћириловску азбуку, којом народ пише преко 1000 година замениле латиницом.

·" Окупациона влада не допушта оснивање Српеких књи-

жница ни уношење књига са стране, особито Српских.

Она пушта само субвенционисане листове, који о њој повољно пишу као и књиге, које српску ствар неповољно третирају.

У последње време Аустро-Угарска је не само у Босни и Херцеговини него и у осталим суседним српским областима измислила неку „велеиздају“, да би оправдала строге мере и лакше утрла пут за анексију. У силним гоњењима,

„апшењима, преметачини, глобама, страдали су највише

виђени српски трговци, новинари и свештеници, а нарочито учитељи. Њих су и сада апсане пуне и њина беда и беда њиних породица мора изазвати сузу сваког хуманог срца.

Пре неки дан је један аустро-угарски официр силовао 14-то годишњу девојчицу ерпеког учитеља Петра Војиновића у селу Штрпцима крај Дрине, што је потврдио службеним уверењем и државни лекар. Окружни је начелник давао истом учитељу 1000 круна, да само ћути, што овај није хтео примити.

Зар ово нису нечувена насиља, која се врше према

Србима и према просвети као најважнијем делу културне

мисије владине 7 дар Европа може ћутати и трпети и даље овакав не-