Учитељ

432 УЧИТЕЉ

школски одбор нису примили, што је то чинио без одобрења и што приход од школске“ градине није предавао школској каси.

Како се овде појављује спорнс питање о праву за накнаду, то је Министар ненадлежно расправио овај предмет жалбеним решењем по чл. 17 и 54. закона о народним школама, већ је жалиоца. требао да упути надлежном суду, ако се успеху нада, јер су по чл. 146. Устава. само судови надлежни за расправу оваквих спорова.

С тога је Државни Савет на данашњем свом састанку а на основи чл. 20. свога пословника донео одлуку, да се ради објашњења и решења по овоме предмету позовете на Саветеки Састанак, који ће бито 22 новембра 1908 год. у 10:/5 часова пре подне.

Г. Министар Просвете одговорио је, да му је немогуће доћи на саветски састанак 22 0. м., али пристаје на одлуку Државнога. Савета, коју буде био донео по овоме предмету.

Државни Савет је, 22 нов. о. гг. Бр. 7056. донео одлуку да остаје свом осматрању и да жалбено реш:љо не одговара закону, из разлога, саопштења писмом од 15 новемора о. г. Бр. 6836.

С тога је Државни Савет донео одлуку, да се жалбено ре- · шење поништи.

БЕЛЕШКЕ. :

Телеграм Учитељског Удружења Руској Думи. — Руској Государској Думи. — Петроград.

Под утисцима неизмернога бола, који притискује свако Српеко ерце, у овоме часу, кад Аустро-Угарска отрже од нас Босну и Херцеговину и тиме черечи тело Српскога народа, једина нада нашег племена, после Бога, јесте моћна покровитељка, братска Русија, на коју су окренуте очи и срца свију Срба.

Наша је тврда вера, да ће моћна Русија милостиво заштитити најживотније интересе српскога племена и обраћајући се молбама за праведно решење нашег народног опстанка, узвикујемо:

Живео Цар евију Руса Николај 1!

Живела Государствена Дума!

Живео Руски Народ!

~

~

Учитељи -— „велеиздајници“ у Хрватској. — Злогласна реакција која се зацарила у Хрватској и Славонији и која се окомила нарочито на српске прваке: и виђеније људе у тим покрајинама подмећући им неке велеиздајничке смерове п антидинастичке тежње, уапсила је многе од њих и мучи их инквизиторским мукама. Да би се курталисала својих политичких противника бацила је око и на српске просветне раднике. Није јој било доста што је толике учитеље отпустита, разјурила, испремештала с краја на крај, већ је десеторицу од њих стрпала по у тамнице где труну неколико месеца п несаслушани. И ако смо уверени да су сви ти људи невини и да противу њих нема ни трунка какве кривице ипак сматрамо за дужност да подигнемо и ми одовуда свој глас противу неправде која.