Учитељ

464 ПО луи из е љЉ

н, пр. нашу историју требало друкчије предавати у сеоској, а друкчије у градској мушкој или женској школи, или рачун, земљопие, н. хришћанску, српски језик, певање или позн. природе. Једина разлика што се има учинити у н. програму између мушких и женских школа јесте ручни рад, а између сеоских и градских школа разлика би била само у томе, што би у сеоским школама била више застуљена пољска привреда, а у градским они предмети, који се односе на занимање градских становника.

Тако исто неоправдан је и онај захтев да се наст. програми подешавају према месним приликама и потребама, јер те месне прилике могу бити различне само у погледу пољске привреде, и само у том погледу наставни програми могу бити различни за поједине крајеве, а за све остале наст. предмете, паставни програм има бити један и исти за све осн. школе.

Жеља да се осн. школа попне на степен шесторазредне остаће још за дужи низ година само жеља — и ако је то и оправдано и потребно — јер сада нити имамо довољан број учитеља, ни школских зграда као и осталих потреба —- а док се све то не постигне за сада издадити наст. програм само за четвороразредну осн. школу, а место она два старија разреда завести какво продужно школовање с краћим роком и засебним програмима, где у неколико за извесне предмете може бити и веће разлике у програмима: према полу, практичним А месним и другим приликама.

Четвороразредне неподељене осн. школе треба укинути

и заменити их са дворазредним на онај начин, који је г. Д. Путниковић изнео у „Просвети“ за 1908. годину, а то је, да се једне године у 1. разред никако не примају ученици, а идуће године да се прими дупли број, и све тако једне се године не уписују у [. р. а друге годипе дупал број узима се.

Изневши тако обзире, које треба имати у виду при састављању Н. програма, да видимо сада, какав је да нашњи наш н,. програм, и да ли он одговара изложеним принципима.

(Наставиће се)

поље