Учитељ

ДЕЧЈЕ ИГРЕ И ВАСПИТАЊЕ ВОЉЕ 481

гломазне предмете, како им задовољство чини, кад им одрасли допусте да суделују у пренашању намештаја и тешких предмета. Вољини импулси, произведени у области силне, грубе снаге, где није потребна фина координација и смена напрезања — такви се импулси необично допадају деци. Ти су покрети код мушкараца позитивно боље развијени, него ли код девојчица. И у само прво доба детињства, од 1—2 године, они служе као први члан, као први степен за прелазак од импулзивних и, следствено, некоординарних покрета к покретима спојено — вољним. У томе су смислу они веома корисни, као један стадијум у развићу воље. Може бити најинтереснија страна дечје воље јесте факат о њеној крајњој слабости: и воља и убеђења дечја у вишем степену колебања. Когод посматра децу, могао се убедити у то. Ту слабост „дечје воље, ту — ако би се могли тако изразити — гипкост и пластичност дечјег осећања и кретања може лако васпитач јако да искористи: детету је лако предати извесне идеје и известан план рада, лако је у њему однеговати способност, да задржава афекте, да угушује осећање глади и бола, да доживљује и остварује подражавајући ваше властите акте воље. Лако је појмити, да тај начин васпитања воље нема ничега заједничкога с дресирањем, које захтева собом радњу дечју по спољашњем мотиву, који је противан његовој вољи. Напротив, овде се ствар тиче не насиља над вољом, већ организације њене и правца започетих вољних покрета у области првих задаћа у пракси живота, увођења мисли и воље дечје у главне путеве потреба самога живота. Корист, коју у том погледу може детету учинити васпитач његов, тако је велика, да није могућно замислити већом. Ако се васпитање воље води системачно и ако је — што је одвећ важно — рано почето, у деба кад је воља врло слаба и попустљива, то се очајавање и систематско развиће њезино, а с њоме и развиће карактера, може остварити х веома срећном облику. Битност и тежиште те потребе нису у каквим било нарочитим дарцима — они могу бити разнородни — већ у систематскоме вежбању деце, у сталноме раду. Та задаћа није тако тешка и много сложена као што изгледа на први поглед, али се она може извршити само пожртвовањем родитеља и са извесним познавањем; већина дадиља не може њој ни прићи. Али ко се неће с нама сагласити, да је та задаћа — једна од понајважнијих у животу друштвеноме и да је и васпитање мале деце рад онако исто узвишен и племенит као и умно развиће омладинег

Превео Др. Стев. М. Окановић УЧИТЕЉ 1