Учитељ

Ку | у

484 УЧИТЕЉ

4). Све напред речено важи за незрелу младеж пре наступања првих знакова пубертета, од прилике у времену од 12 — 15 година (у нашем климанту). До тог доба по правилу полни нагон спава и треба да спава. Будити опасног звера на његовом мирном лежишту и лудо је и опасно је. Кад се пак већ једном он сам пробуди, тад је време да се против њега оружамо, и то, оружјем, којим ћемо га сигурно и укротити и савладати, а не начином којим. ћемо га још више раздражити и опаснијим направити. Здраве лечити сувишно је а и безумно. С лековима треба помоћи ономе. код кога утврдимо сигурне знаке болести. Код нормалне деце полно-патолошки појави испољавају се тек настанком пубертета, а код анормалне и пре тога. Лечити треба и у једном и у другом случају. Ну настаје питање: ко ће свршавати посао лечења — да ли само дете или неко други позванији; — А ако неће и не може себе лечити само дете, онда се пита: зашто да се оно обавештава. о анатомији, о лпатологији и терапији полних болести 2 Која ли је то терапија или наука о лечењу, што учи да је први посао лечења. болесника упознавати са природном болести И кад се то не чини иначе ни код какве друге болести, зашто да се тако што ради баш код оне, где је то најопасније, као што је то случај код. полних болести — а :

Суштину болести треба у првом реду да знају они, који су позвани да је лече. Код полних болести лекари су: у првом реду стручни лекари, за тим наставници, свештеници и родитељи, Пошто. је пак лекару немогуће да стално и непрекидно прати младеж и њене здравствене прилике, то је сасвим природно, што школи, пркви и дому из области терапије мора да припадне профилакса. или предохрана од болести као и пружање трве помоћи. Темељито и стручно-научно лечење сваке озбиљне болести био је увек и биће посао стручног лекара. Ну пошто нико не може предохранити од онога што не познаје, а још мање давати прву помоћ оном, за кога се не зна од чега пати, то је и наставнику и свештенику као и родитељу преко потребно да је снабдевен извесном подобношћу за познавање болести п њиних узрока (етиологија). Онај пак ко хоће да отклања узроке болести, мора поврх тога још бити посвећен и у науку о правилном истрањивању (диететика). као и у науку о нези и чувању здравља (хигивна).

Тим се и објашњава, што су у напредним земљама међу предмете за опрему ваљанах наставника у област педагогике ушле и нове дисциплине као што су: педагошка патологија, педагошка.