Учитељ

538 УЧИТЕЉ

14. Садржина етичког система појмова је веома обилна, Она се простире од најнижих појмова, који су постали непосредном генерализацијом с конкретних радња, па све до највиших етичких категорија. Најнижи пак етички пој· мови, будући у непосредној вези с конкретним етичким радњама, не именују се друкчије, до по пвихичким 0с0бинама воље, изражене самим тим радњама. На најнижем ступњу — ступњу моралности под владом спољашњег ауторитета — моралне су радње без више моралне свести, "јер су мотиви такве радње, у виду заповести, споља убачени у дух ауторитету потчињене личности. Генерализацијом таквих радња долазимо до појмова о моралним навикама. Управо та пеихичка диспозија, да се под спољашњим утицајем извршене моралне радње обњављају, и јеста, она заједиичка ознака свих тих радња, која чини садржину појма: морална навика. Даље груписање тих појмова увек је по ознакама односа самог ауторитета према ономе, који врши заповести његове. Такви су појмови: послушност (према. старешини), учтивост (према старијем), тачност (у извршаваљу заповести), ит. д. Ове се те моралне навике зову и посредне врлине, јер оне могу бити само посредно од моралне вредности, нпр. послушност је морална само ако је морално оно, према чему смо послушни; тачност само ако је морално оно, у чему смо тачни и т. д. Међутим да ли је то морално — субјект, који врши дотичну радњу и не пресуђује: то је ствар ауторитета, који му радњу, налаже.

(Наставиће се)