Учитељ

630 УЧИТЕЉ

потребе, кад сам био учитељ у селима, па су ми сви ђаци имали све потребе једновремено и подједнаке, и ђаци су ми могли писати све прописе редом.

Ја сам био завео у школи неку врсту комуне, по социјалистичком начелу: „један за све, сви за једнога“. То јест, стављао сам у школски буџет све ђачке пошребе и давао им, ђацима, не наплаћујући ни од кога ништа. Дакле, ђаци су имали све потребе из школске касе, исиромаси и 6огати. Разуме се, предрачун је био врло штедљив — само што је најнужније. Није ту било „Песмарица“ ни „Декламатора“, ни „Одговарања на литурђији“. Није било луксузног ни излишног школског намештаја, само да је што мањи буџет, те да се пре и лакше усвоји. Ако је негде много ђака, па би ова сума била велика, онда могу се изоставити књиге, нека их набавља сваки за себе, а из школске набавити за све ђаке само прибор за писање и цртање. То је неопходно нужно.

Интересантна је ствар да овај начин набавке, или боље рећи, овај издатак, свуда су одмах примили сви школски одборници и грађани. Чак и сиромаси, који немају ђака не љуте се што и они нешто овако плаћају и за богату децу децу, јер знају да ће кроз коју годину и они имати ђака, а неки богаташ неће имати, па ће онда богаташ за њега плаћати. Наравно, ако се овако буде радило редовно, више година, та ће замена доћи.

Дакле, овде је издржавање ђака пренесено, место округа на најмању административну јединицу (заједницу) школску општину.

Не знам да ли и сад који сеоски учитељ овако ради Али ја им овај начин из искуства препоручујем као практичан.

Ако би неко (н. пр. окружни школски одбор при прегледу буџета) нашао да ово није по закону, требало би му рећи: Па, дајте нам издржавање школа Џо закону из окружног школског буџета, по чл. 64.

Сем тога, није истина да је противно закону ово заједничко, узајамно издржавање школе и ђака. Где то пише да ово не сме бити: Баш обратно, садашњи закон о народним школама није предвидео никакав начин за набавке ђачких школских потреба. Следствено, то је остављено

МАНА даба.