Учитељ

ОСЕЋАЈИ УКУСА, МИРИСА, ДОДИРА, ТЕМПЕР. И ПОКРЕТА %

Овде бих хтео да вам скренем пажњу још на чињеницу, да, се извесни осећаји могу побркати. Кад врат наизменце час кичицом лако шашолите, час запаљеном жижицом изблиза загревате, онда поједина лица над којима се врши опит не могу разликовати, да ли на њихову кожу утиче топлота, или додир. Квалитет врло слабих осећаја. често је веома нејасан и недовољно изражен, да би изазвао представе и речи, које су асоциране са израженим осећајем. Интересантно је такође, да хладни терети изгледају тежи од топлих терета исте величине.

Сад понова постављамо питање: Зашто су осећаји притиска итд. различни, кад један исти надражај утиче какокад на ово или оно, или многа нервна влакна да осећаје хладноће и топлоте одговор делом гласи слично, као и за осећаје укуса: Ако исти калорички надражај наиђе на већи број нервних окончења, распростре ли се дакле надражај на већу површину коже, онда се не мења ни квалитет осећаја, нити овај узима у знатнијем степену изражени просторни карактер. тј. карактер површине." него се увећава интензитет осећаја топлоте односно хладноће. Друкчије је то код осећаја притиска. Пустите ли најпре да исти надражај притиска утиче прво на какво место на кожи бутине, а затим на толико ибто место на кожи образа, онда ћете са довољно пажње, независно од различности локализације, приметити малу квалитативну диференцију и поред једнакости спољашњег надражаја. Једва се може претпоставити, да се нервна влакна која примају надражај битно разликују у кожи на трбуху и кожи на челу, али спољашњи надражај заиста не наилази непосредно на крајеве нерава, он се многоструко модификује помоћу својства епидермиса с његовим маљама,“ које се умећу између нервних окончења и утицајног надржаја. Исти спољашњи надражај дакле модификује се на своме путу ка нервним окончењима, какокад према околини коже, и отуда ће свуда нешто различно испасти. Осећај притиска тиме, као и од састава нервних окончења за примање надражаја, који се на већим просторима, мења, добија своју тав. локалну боју. Спомевућу вам један од

1 Голшајдер је уосталом способност за локализацију испитао и одредио и код чула температуре.

8 Обраслост длакама служи дакле такође одређеним психофизичким сврхама, у колико прво помаже локалним знацима, друго у смислу небројених полуга увећава надражајну јачину, и треће површину која прима надражај истура над површином коже.