Учитељ

ОСЕЋАЈИ УКУСА, МИРИСА, ДОДИРА, ТЕМПЕР. И ПОКРЕТА 101

после операције није могао добити представу о квадрату који је гледао, док није оно што је гледао прстима опипао и осетио, као да је одиста додиривао предмете; пацијенат је непрестано при“ бегавао пипању, као што и нормалан човек за распознавање предмета непрестано прибегава гледању. Кад будемо говорили о осећајима вида мораћемо се још једном вратити на ове случајеве, који су веома важни за физиолошку психологију, и уопште на свеколико излагање о схватању простора. Овде ваља поменути само још један закључак, који непосредно излази из онога што је напред речено. Како разликовање двају осећаја, који потичу од суседних нервних окончења, нарочито зависно и од представа о покрету, које их прате, то ће се ово разликовање моћи вежбањем знатно побољшати. Кад врхове шестара метнете на бутину у размаку од 6 см. онда уопште осећате само један додир; тек кад размак врхова износи од прилике 7 см. осећате два додира. Ова најмања дистанција у којој се осећаји могу још подвојно. схватити означава се као праг за Простор, а котар у којем два додира осећамо као један означава се по примеру Е. Х. Веберовом као осећајни круг. У осећајноме кругу дакле за разликовање осећаја при једнаком надражају не достижу локални знаци и аб0цијативне представе о покрету. Тиме се такође објашњује, што су осећајни кругови у регионима коже, који имају врло мало нервних влакава и који се мало употребљују за пипање, као: на трупу, бутинама, и т. д. врло велики. Веома је важно, што се два додира осећају као један и онда, када оба додира бивају на тачкама за притисак и када између обе додирнуте тачке има једне или више других тачака за притисак! Из тога излази, да није сасвим меродавна само подела тачака за притисак, него да главну удогу играју локални знаци, а нарочито представе о покрету, које прате осећаје. Издвајање сензибилитета, коже у тачке за притисак омогућава само одвојено јављање двају једнаких надражења опне у њеним разним елементима, а право разликовања не заснива се на овој простој чињеници анатомске подвоједности. Може рарећи парадоксни став: кад би сви наши нерви у кожи заједпо са својим кортикалним крајњим станидама били анатомски потпуно идентични и кад би сад на све наишао једнак надражај, онда би се јавио и само један једини овећај. Тек локални знаци и представе о покрету омогућавају разликовање суседних осећаја. Што осећајни кругови испадају мањи, кад се управо додирују две тачке за притисак, објашњује се од чести тиме, што је