Учитељ

130 УЧИТЕЉ

КОВЧЕЖИЋ.

О репигиозном васпитању — ПИСМО ЛАВА ТОЛСТОЈА АМЕРИКАНЦУ -—

Добио сам ваше писмо и мило ми је било што сам у њему нашао мисли, сасвим сагласне са мојим погледима: да је у дечјем добу — осим најделатнијег утицаја личних примера родитеља и околине — деци неопходно потребно и директно религиозно васпитавање. Моје религиозно схватање живота, из кога проистиче и моје мнење о том, какво треба да је религиозно васпитавање, овако је:

Бога, духовно начело: живота, ми знамо само по том, што га знамо у себи и у другим људима. И стога, право поштовање Бога могућно је само тако, ако поштујемо Бога у себи самима и у другим људима. Поштовање Бога у себи састоји се у том, да себи представимо и вазда пред собом држимо слику највишег савршенства добра и да у свом личном животу тежимо ка највећем приближавању томе савршенству.

А поштовање Бога у другим људима састоји се у том, да признамо да је у сваком човеку онај исти Бог, којега ми осећамо, којега смо свесни у себи, па стога да тежимо да се сјединимо са сваким човеком; а то се сједињење може извести само љубављу.

Налазећи да је у таком поштовању Бога суштина сваке религије, ја мислим, да се тако поштовање Бога може улити и да га треба улити и деци. Ја мислим и из искуства знам, да деца, лако схватају и радо примају такво учење, нарочито кад се у том једном садржи све учење о поштовању Бога.

Уливати деци то поштовање Бога, ја мислим, може се овако;

— Сви ми знамо, — казао бих ја деци, — да не треба никога вређати, не треба никога грдити, осуђивати, са свима треба бити добар, свима желети добра, све волети, и знамо да ће свима па и нама бити добро, ако се буде тако живело, а ми ипаки осуђујемо, и грдимо, и вређамо, и само себи желимо добра, п волимо само себе и оне, који нас воле. А кад живимо тако, онда, бива зло и другим људима, зло буде и нама.

: Праизвор.