Учитељ

110 УЧИТЕЉ

и отачаству.“ Предлог деснице (депутат Марков) о ограничењу примању Јеврејака на више женске курсеве одбачен је гласовима. октобриста и опозиције.

После тога примљен је буџет министарства народне просвете у суми 64 милиона рубаља. тоа

Други сверуски скуп за педагошку психологију. — Једна од карактерних особина савременог културног живота, без сумње, је повећање интереса к педагогици и разради нових васпитних про“ блема и система. Велика потреба у васпитању новог бољег човечанства. појавила се у Русији с особитом снагом. И ради задовољења те потребе у Русији је последњих година поникао читав. ред нових педагошких и научно-васпитних установа: летњи педагошки курсеви, педагошка академија, педагошки институт у. Кијеву и, напослетку, нарочити психо-педагошки институт при психо-невролошком институту у Петрограду, који је основао академик В. М. Бехћерев и В. Т. Зимин. |

Тако исто као одјек појављене друштвене потребе у васпитању. треба. сматрати и периодичне сверуске скупове ва педагошку психологију. 1. јуна ове године био је у Петрограду отворен већ други такав скуп. Први скуп био је 1906. године. :

Скуп за педагошку психологију сјединио је специјалисте пе питањима, педагошке философије и теорије васпитања — и учешће на њему узели су не толико, нарочито, педагози, колико пвихолози и психијатри, који проучавају душу детета и психологију васпитања.

Скуп је одржан под председништвом академика В. М. Бехћерева, који је отворио скуп поздравном речју.

Рад скупа трајао је свакодневно до 6. јуна. Скуп се бавио решавањем ових питања: психолошки основи васпитања и наставе; предавање психологије и педагогике у средњој и вишој школи; уметност у животу детета, психологија у односу према, школској хигијени; дегенерисање међу ученицима; дечија литература. Овај програм, у ствари, био је неколико проширен: у њега су по том унесена и друга питања, и за свако питање било је врло важних и пуних садржине реферата. |

Међу рефератима, које је скуп саслушао, особиту пажњу обратили су на себе саопштења: проф. Виноградова, („О задатку педагошке психологије“), А. П. Нечајева, („О педагошкој психологији за последње три године“), проф. Г. И. Челпанова („О психолошким изгледима“), А. В. Владимирског („О умној радној