Учитељ

НАШЕ ШКОЛЕ У ИСТОЧНОЈ СРБИЈИ 169

оцену рђав, п умолили г. министра, да га, као апсолутно неспособна стави у пензију, што је и учињено.

Оваквим радом дошло се до тога, да је стара, зависти достојна слога и једнодушност међу учитељима, прсла као мехур, уступив место тесногрудости, нетрпељивости а настава постала већим делом једнострана а често и веома површна,

Трећа фаза обухвата живот школа за ово 4 године од укинућа сталног надзора. И ако би се можда могло приметити, да је прерано доносити дефинитиван суд о животу народних школа за ово 4 године, ипак се може констатовати, да је стање основних школа у овоме периоду најгоре. Заоштрени однос мећу учитељима достигао је свој максимум. Док св је пређе водила борба, у потаји, у тишини, да за њу не дозна ни најближа околина, сада се учитељи руже најпогрднијим именима преко јавних гласила на очиглед целе земље, а настава се још више срозала.

Надзор над шко лама предузеле су сада — палицијске власти, у лицу, често врло проблематичних типова. До душе, постоје и некакви окружни школски одбори за својим референтима, учите"љима на селу, који су негде, како изгледа, више но и бивши стални надзорници запливали у политичке вртлоге, учитеље коначно подедили на „наше“ и „ваше“, без довољног, а често и никаквог ауторитета, нарочито према учитељима, истакнутијим у школској књижевности ит.д. али они су немоћни да стану на пут овој равзобручености. Заштићени од „својих“, остављени без надзора, сада су отпочели учитељи да раде како им се свидело. Сем једног броја учитеља, који су навикли да раде и који бп се веома нелагодно осећали кад не би радили, сви су остали почели да гледају на свој комодитет. За све се има доста времена, само за школу не. Одсуствовање од дужности, нарочито код млађих учитељица, постала је најобичнија ствар, и док старији учитељи за својих 15—20 год. службе нису одеуствовали ни један дан. дотле млађе генерације још у првој години службе одсуствују по један, два а, често и 5 месеци. Ако је подељена школа, наставници се замењују а, о томе не извештавају никога. Један наставник одсуствује 15—20 дана, па онда други, и то тако иде непрекидно. Ако не упали овај барут, онда се прибегава лажним лекарским уверењима, а њих је, на жалост, тако лако добити! Спортисте пак, који не могу добављати уверења, упражњавају свој спорт безобзирно. Ловци су више по лову но у школи, политички агитатори више у механи и на з6оровима но у школи ит. д. Успех пак по школама оцењују 40-

УЧИТЕЉ 12