Учитељ

188 ~ учити јр

авг. те године М 3894. издао знатну уредбу, којом је школама. дат други облик и веће значење. Међутим у томе међувремену (фебруар—август) Милош је сложивши се у начелу са погледима. Управителног Совета, а видећи да је надзор над нормалним школама врло слаб, већ у првој десетини априла, за време попечитељства Дим. Давидовића, поставио за директора, који ће бити надзиратељ свију школа у отечеству, Петра Радовановића, бившег професора друге гимназијалне класе у Крагујевцу, који је по позиву Дим. Исаиловић дек. месеца 1834. прешао у Србију и постао помагач Исаиловићу као наставнику Више Школе. План Уредбеног Оделенија Милош је мало изменио. Та његова уредба, у толико је знатнија што није сачувана у архиви Мин. Просвете, те ћу је овде саопштити у изводу, јер је немам у целини. Школе су _ по тој уредби у Србији биле двојаке: правителствене и обшчествене. Прве су: 1. гимназија са 4 школе и 4 професора; при овима. је и по један учитељ новогрчког језика; 2. три главне школе, у Шапцу, Чачку и Зајечару, као епископским местима; оне имају по два учитеља и у њима се предају исте науке, које и у првој и другој тимназијалној школи и 3. 22 нормалне школе (Шабац, Лозница, Ваљево, Ужице, Брусница, Чачак, Крушевац, Алексинац, Гургусовац, Зајечар, Неготин, Фетислам, Милановац, Пожаревац, Овилајенац, Ћуприја, Параћин, Јагодина, Паланка, Смедерево, Београд и Крагујевац), по једна школа са. по једним учитељем. Друге су млађе нормалне школе у местима где су правителствене пормалне школе; њих издржавају општине. По свршетку ове млађе · нормалне школе ученици могу ступати у правителствену нормалну школу, а одавде у главне или гимвазију. Мање вароши: Лозница, Брусница, Фетислам, Милановац, Паланка и Ћуприја могу се задовољити само са једном правителственом школом. Београд, ако му треба, може имати и више обшчествених школа. Овакој је општини допуштено да о своме трошку држи школу. Надзор над свима врши директор школа.

Ова је уредба затекла у Јагодини два учитеља: Дим. Јовановића и Павла Анкића, који је дошао на место Николе Јовановића првих дана 1885. обојица су били правителствени учитељи и примили су за 6 месеци 1836. први 500, други 750 гроша плате. Кад је уредба објављена и по њој се почело заводити ново стање, Анкић је као сувишан отишао за писара капетанског. Али пошто је школа већ имала две класе, а, по уредби је правителство „давало само једнога учитеља, то је општина гоњена том истом уред-