Учитељ

202. УЧИТЕЉ

писаном штиву, и зато треба прво научити читање, — лакши рад; па писање, — тежи рад, ако се води рачуна о пропису: „Од лакшега тежем“. Док би се учило читање припремало би се за писање, - | а

Косановић је поступио мешовито, али је писаном дао прву,“ курзивном последњу врсту, а остале су штампане. Првих пет. слова пише, па их после сва заједно штампа и курзивом излаже. · То нам личи на промену и шаренило. Он ипак писано штивд оставља, да га учитељ пише на табли а ђаци на таблицама, и да га читају, а тако и ваља, само што није смео сасвим напустити писано бојећи се критике.

Помоћне црте није нигде показао. Оне узимоју нешто јасности слову, али без њих не може се слово правилно написати. Зар нам се није десило да ђак пише в, у — прва слова дугачка у Чутуриловом буквару — међу две линијез — Ову празнину, која није погрешка, Косановић оставља учитељу и писаћем при, бору, као и писање уопште.

Писана су слова више округласта; савијутци су. округлији“ него што треба; угао је правилан. Писање је лепо. Мане су: код 6, што се црте секу при дну; код р, што пише десни полукруг а не усправну и на десно повијену; ф није ни лепо ни правилно; цч није правилно спојено с доњим делом који је и под правијим. углом. Танке и дебље црте редовно се спајају у доњем делу а а само где-где у горњем. Слово 6 није лепо. |

Курзивна слова су једнака са писаним или са штампаним. Једино мало г и д што се разликују. Њих треба показати а, остала. сасвим изоставити или их показати на крају буквара. -

_ Велика слова. И Косановић излаже велика слова после малих.

Он то чини у пет група, у првој 10 а у другим по 5 слова. По ред њих не износи мала слова (доказ да је буквар средство а. не учитељ) него писано а не штампано, а курзивних нема. Хитњ одвела у непажљивост и аљкавост. Осем слова нема ни речи писане ни курзивне, а у штиву могло се. лепо курзивом штампати све што је под наводом, чиме би се Но нагомиланост правописних знакова. На Ако би се прво учила штампана слова онда би ваљало прећи

упоредо мала и велика, јер су — изузимајући а — сва једнака па би било лакше удесити штиво, и избегле би се правописне грешке.

Велика писана слова нису баш лепа и правилна; спајање