Учитељ

листа 985

службовања. Дешавало се да је општина долазила на мисао, да га отпусти, те зато је и посредно и непосредно чинила све, да му загорчи и живот и останак, само да би га нагнала да се пре времена одрече уговора. Но то је био човек огромне снаге и борба му је само пријала. У суштини је био добричина, али оно што је у школи радио било је посве незаконито. Своју је школу описивао Ратну као некакав ужас. „Нема ниједног дечјег лица, по коме би се бар из далека могло познати, да ће некада бити поштен човек. Очи су им као у мачке или твора; уста као у лисице или булдока; чела као у разбојника или дивљака аустралиских.

Подлости њихових родитеља нема граница Код куће смишљају лукава и двосмислена питања, па наговарају децу да ми иста стављају, само да ме доводе у смешан положај пред ђацима. А ја, магарац, наилазио сам неко време на удицу. Ја сам разумео ту игру са мном тек онда, кад ме је син једнога ниткова, и по трећи пут у седмици, замолио да му објасним значај речп, које му је отац нашао у речнику.

— Господине учитељу, шта значи Аддеоо 2

Аддеддво! Та нова реч била ми је непозната. |

— Рећи ћеш твоме оцу, да то значи конопац, да обеси тебе и оне ниткове, који те подговарају.

Од тога дана слична питања престадоше.

Уверавају, да децу не треба бити... Али, за име света, неприродно је не тући их. Само покупљени лажови могу устајати против кажњавања. Школа је постала зло од оног доба, од кад је из ње избачен прут и од кад су ученици престали бојати се за своју казну“.

Но и без прута Лерика се довијао како ће да даје одлике своме гневу. Једном је један од најдрскијих ученика написао на табли: „Покажише нам пете“. Лерика га дохвати за врат, доведе до табле, његовим носим обриса увредљиви напис, па му онда заповеди да са убрљаним лицем иде кући, да кривци његови дању виде на његовом лицу сраман жиг. Покажише нам пеше. Да, ниткови, показаћу их вам, али онда, кад мени буде воља“.

Савршену супротност представљала је равномерна фагура колеге Лабачо, тога Молчанина у улози народнога учитеља. На посетници, коју су дали Ратиу стајало је написано:

Сподоапте Габассго, учитељ,

одликован почасном дипломом друштва за узајамно помагање талијанских учитеља.

Стари другови сели да доручкују и почели се разговарати. Лабочо је потпуно задовољан својим положајем.

— Да, ти си задовољан, што си наишао на добре околности. Но да си ти имао посла са неким типовима председника, попа,

16%