Учитељ

ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРОЈУ НАШИХ НАР. ШКОЛА 283

томе времену. Од 1838. школска је година почињала 1. септембра, дакле раније него до тада и, можда, само те године трајала још непрекидно до главнога испита, који се држао крајем јуна или у јуду, те је на тај начин и школско ферије трајало до 2, место. раније само једнога месеца. Вероватно 2—8 године после доласка П. Радовановића за директора заведен је и мали испит, те је школска година имала два семестра, зимски и летњи. Први се свршавао малим испитом крајем јануара или првих дана фебруара, други великим, који се звао још и главни, каои раније. Дане за испит до Радовановића не знам ко је одређивао; можда, је то била | дужност меснога надзорника школског. Од 1836. год. то је чинио. сам Радовановић. Одређенога дана за држање малога испита, скупљали су се у школу помоћник начелства као месни надзорник школски, један члан из окружног суда, један из примирителног суда, свештеници и грађани; пред њима је вршен испит. По одржаном испиту примир. суд је према мишљењу оних што су били на испиту доносио одлуку о своме задовољству или незадовољству са радом појединих учитеља и то у почетку слао преко начелства Управителном Совету, а доцније главноме директору, коме су, по његовом захтеву, уз то додавали и спискове ученика. Од 1845. овако је редовно рађено. Није ретко било да и сам главни директор присуствује овоме испиту. ;

Пре малога испита. прослављан је Св. Сава као школска слава. Ва другу и трећу десетину овога времена немам скоро никаквих података о тој прослави.. По једноме причању, та прослава није ни вршена. Ово на сваки начин не одговара истини. Вероватно да је прослава била врло скромна, нечујна, "те св за њу заборавило. Из доцнијега времена види се у белешкама да се за ову прославу морало нарочито спремати. У 1848. 8. јануара 85. начелство јавља примир. суду, да се празник „Просветитеља, Србског (Св. Саве... ове године у обичајеним начином“ прослави и нарочито да обрати пажњу, да се главни фонд школски обогати добровољним прилозима што више од „љубитеља народног просвешченија“. Из списка тих прилога види се да је те године добивено 459 гроша од 77 приложника. Како је прослављен Св. Сава и којом је приликом приложен новац, не види се. По ономе пак што се догодило баш те исте године са, учитељем Ваљевцем, може се бар донекле створити слика те прославе. Она се, изгледа, није много разликовала од данашње, а можда се баш нимало није разликовала од прослава у још понеким селима нашим. Пре“